Zagađenje vazduha utiče na naš mozak

Zagađenje vazduha utiče na naš mozak, napomenuli su stručnjaci sa Harvarda na panel diskusiji. Oni su razgovarali o povezanosti zagađenja vazduha sa demencijom, učenjem, mentalnim zdravljem i raspoloženjem. Francesca Dominici, učesnica panela, jedna je od vodećih svetskih data naučnika koji proučavaju zdravstvene efekte finih čestica na čovekovo zdarvlej. Ona je stakla da je sve više dokaza o tome da izlaganje zagađenju vazduha povećava pojavu i progresiju Alchajmerove bolesti, Parkinsonove bolesti i drugih neurokognitivnih oboljenja.

Postoji jasna veza između zagađenja vazduha, demencije, učenja, mentalnog zdravlja i raspoloženja

Pored spoljnjeg zagađenja vazduha, diskutovano je i o zagađenju unutrašnjeg vazduha.
Razgovaralo se i o fiziološkim putevima kojim čestice putuju u ljudskom telu.

Profesor Joseph Allen je podvukao da je njegovo istraživanje pokazalo da unutrašnje zagađenje vazduha utiče na naš mozak i mentalno zdravlje. Ono često dovodi do anksioznosti i suicidalnih ideja, posebno kod dece. Napomenuo je da je standard OSHA-e za zagađenje vazduha u radnim prostorima trenutno 5.000 mikrograma po kubnom metru. To je više od 500 puta veće od standardom dozvoljene vrednosti za spoljni vazduh. Ovo je, kako je istakao, drastično zastarelo i nedopustivo visoko. Na žalost, agencija nema ovlašćenje da postavi standarde izvan radnog okruženja, kao što su učionice, kancelarije i sl.

>> POGLEDAJTE TAKOĐE: Zagađenje vazduha i kancer – nova naučna saznanja

>> POGLEDAJTE TAKOĐE: PM2.5 čestice ugrožavaju srce i kardiovaskularni sistem

>> POGLEDAJTE TAKOĐE: Mentalno zdravlje na radnom mestu je prioritet

Značaj edukacije o zagađenju vazduha kroz program „Vazduh koji dišemo“

Maite Arce iz Hispanic Access Foundation je naznačila značaj edukacije o zagađenju vazduha u latino zajednicama kroz program „Vazduh koji dišemo“. Program je okupio „građanske naučnike“ iz 12 zajednica. Oni su učili o zagađenju vazduha i kvalitetu vazduha. Pri tome su prikupljeni podaci o kvalitetu vazduha senzorima postavljenim u crkvama, kako bi se pratili lokalni nivoi zagađenja vazduha.

Diskusija je takođe obuhvatila nove regulative EPA-e o finim česticama. Njihov maksimalno dozvoljeni nivo u vazduhu smanjen je novim standardom sa 12 na 9 mikro grama po kubnom metru (o ovoj promeni standarda možete više pročitati na linku). Iako je ovo pozdravljeno kao velika pobeda za poboljšanje javnog zdravlja, istaknuto je da ne postoji siguran nivo zagađenja vazduha česticama i da bi standardom dozvoljeni nivo mogao biti i niži.

Joseph Allen je konstatovao veliku razliku između zakonski obavezujućih ograničenja čestica na otvorenom i onih u zatvorenom prostoru, ističući nedostatak nacionalnog standarda za kvalitet vazduha u zatvorenim prostorima. Istaknuto je da dobro dizajnirane zgrade i visokokvalitetni filteri za vazduh mogu značajno poboljšati kvalitet vazduha unutar objekta.

Istaknuti su sledeći zaključci panela o uticaju zagađenog vazduha na mozak

Panelisti su zaključili događaj odgovorima na pitanje o tome šta bi promenili danas kako bi poboljšali kvalitet vazduha. Maite Arce je naglasila važnost uključivanje velikog broja naučnika, građana i volontera, dok je Joseph Allen naglasio potrebu za promenom standarda za dizajn i upravljanje zgradama. Francesca Dominici je predložila zatvaranje svih termoelektrana na ugalj, dok je Weisskopf predložio pooštravanje standarda EPA-e u smislu sniženja dozvoljenih graničnih vrednosti broja finih čestica u vazduhu.

Više o izveštaju sa ovog panela, kome su online prisustvovali predstavnici Marquis Intelligence-a, možete pronaći na sledećem linku.

Ovaj tekst deo je serijala „Zagađenje vazduha i zdravlje“, u kojem Marquis Intelligence kao društveno odgovorna kompanija ukazuje na negativan uticaj zagađenog vazduha na ljudsko zdravlje.
Dokument: MC-AP&H-001.24 – Zagađenje vazduha utiče na naš mozak.