Higijena vazduha: tri pionira, dva dana i jedan cilj

Higijena vazduha danas predstavlja jedan od temelja savremene medicine. Podrazumeva se u operacionim salama, jedinicama intenzivne nege, laboratorijama, farmaceutskoj industriji i drugim kontrolisanim sredinama. Međutim, put do današnjeg razumevanja higijene vazduha nije započeo razvojem ventilacionih sistema, HEPA filtera ili međunarodnih standarda.

Temelji su postavljeni mnogo ranije, u vreme kada mikroorganizmi još nisu bili potpuno shvaćeni, a vazduh se nije mogao analizirati savremenim instrumentima. Ipak, u priči o razvoju higijene vazduha dva avgustovska dana povezuju troje pionira ove oblasti.

Dva avgustovska dana koja su promenila istoriju medicine

Istorija medicine prepuna je velikih otkrića. Retko se, međutim, dogodi da samo dva dana u kalendaru povežu tri ličnosti čiji će rad promeniti način na koji razmišljamo o zdravlju, bolničkoj higijeni i okruženju u kome se ljudi leče.

U istoriji medicine 12. i 13. avgust simbolično povezuju troje ljudi koji se verovatno nisu doživljavali kao deo iste priče i čiji se životni putevi nikada nisu ukrstili.

Svako od njih rešavao je drugačiji problem. Jedan je posmatrao bolničko okruženje. Drugi put prenosa bolesti. Treći hiruršku praksu. Danas znamo da je svo troje, svaki na svoj način, doprinelo razumevanju onoga što danas nazivamo „higijena vazduha”.

Higijena vazduha i početak antiseptičke hirurgije

Dana 12. avgusta 1865. godine, škotski hirurg Joseph Lister primenio je antiseptički postupak pri operaciji jedanaestogodišnjeg dečaka. Dečak je imao težak otvoreni prelom noge. U to vreme ovakve povrede gotovo su redovno završavale amputacijom ili smrću usled infekcije.

Primenjeni Listerov antiseptički postupak bio je uspešan. Dečak se oporavio, a ovaj događaj označio je početak nove ere u hirurgiji. Bio je to trenutak koji će ubrzo potvrditi da su zapažanja Ignaza Semmelweisa bila daleko ispred svog vremena.

Lister će zatim svoj antiseptički pristup proširiti na rane, instrumente, operaciono polje i vazduh u operacionoj sali. Raspršivanje karbolne kiseline predstavljalo je prvi zabeleženi pokušaj hemijske dezinfekcije vazduha u istoriji medicine.

Strašna životna nepravda

Samo dan kasnije, 13. avgusta 1865. godine, umro je Ignaz Semmelweis.

Čovek koji je godinama pokušavao da ubedi svoje kolege da obična higijena ruku može spasiti hiljade života nije dočekao da vidi kako praksa potvrđuje osnovni princip za koji se borio. Ironija istorije bila je još veća. Umro je od sistemske infekcije, bolesti protiv koje je posvetio najveći deo svog profesionalnog života.

Tačno četrdeset pet godina kasnije, 13. avgusta 1910. godine, preminula je Florens Najtingejl.

Tako su samo dva datuma u kalendaru simbolično povezala troje pionira čije ideje i danas oblikuju način na koji razmišljamo o higijeni, kontroli infekcija i kvalitetu bolničkog okruženja.

Tri različita puta do istog cilja

Na prvi pogled, Joseph Lister, Ignaz Semmelweis i Florens Najtingejl bavili su se potpuno različitim oblastima.

Njihove metode bile su različite, kao i problemi kojima su se bavili. Čak su i njihovi zaključci nastajali u različitim okolnostima. Pa ipak, svo troje pokušavalo je da odgovori na isto pitanje: šta u okruženju pacijenta možemo promeniti da bismo spasili više života?

Danas to pitanje zvuči sasvim prirodno. Sredinom XIX veka bilo je revolucionarno.

1.    Joseph Lister – kada je teorija postala praksa

Za razliku od Florens Najtingejl i Ignaza Semmelweisa, Joseph Lister nije bio poznat po statističkim analizama. Njegov najveći doprinos bio je u tome što je postojeća naučna saznanja pretvorio u praktičnu medicinu.

Inspirisan radovima Luja Pastera o mikroorganizmima, Lister je zaključio da infekcija nije neizbežna posledica operacije. Ako se spreči dospevanje mikroorganizama u ranu, može se sprečiti i razvoj infekcije.

Počeo je da primenjuje karbolnu kiselinu za antiseptičku obradu rana, instrumenata i operacionog polja. Kasnije je pokušao i dezinfekciju vazduha raspršivanjem karbolne kiseline u operacionoj sali.

Iz današnje perspektive jasno je da to nije bilo konačno rešenje. Ipak, bila je to prva ozbiljna težnja da se vazduh u prostoru u kome se leči čovek posmatra kao činilac koji može uticati na ishod lečenja.

Lister nije samo prihvatio novu ideju. Pokazao je da ona može da funkcioniše u svakodnevnoj medicinskoj praksi.

VIDI TAKOĐE: Lord Lister i prva dezinfekcija vazduha hemijskim putem

2.    Ignaz Semmelweis – kada su brojevi progovorili

Dok je Florens Najtingejl proučavala bolničko okruženje, Ignaz Semmelweis pokušavao je da razume zašto na jednom akušerskom odeljenju umire znatno više porodilja nego na drugom.

Nije krenuo od teorije, već od zapažanja i praćenja brojeva. Upoređivao je rezultate, tražio razlike i odbacivao pretpostavke koje nisu odgovarale podacima. Uvođenjem obavezne dezinfekcije ruku smrtnost porodilja dramatično je opala.

Danas nam se pranje ruku podrazumeva. Međutim, sredinom XIX veka predstavljalo je jednu od najvećih revolucija u istoriji medicine.

Semmelweis nije raspolagao savremenom mikrobiologijom. Nije mogao da meri aerosole. Nije znao za PM₂.₅, VOC ili HEPA filtraciju. Ali razumeo je nešto mnogo važnije. Na kraju je došao do zaključka koji će zauvek promeniti medicinsku praksu. Put prenosa bolesti može se prekinuti.

To razmišljanje ostalo je jednako važno i danas.

VIDI TAKOĐE: Ignaz Semmelweis: Spasitelj porodilja i novorođenčadi

3. Florens Najtingejl – kada je bolnica postala deo terapije

Florens Najtingejl nije posmatrala bolnicu samo kao mesto u kome se leče bolesnici. Posmatrala ju je kao deo samog procesa lečenja.

Tokom Krimskog rata zatekla je prenatrpane bolničke sobe, lošu ventilaciju, nehigijenske uslove, nedovoljno svetlosti i neadekvatnu organizaciju rada. Umesto da se pomiri sa postojećim stanjem, počela je da posmatra, beleži i upoređuje rezultate.

Nije verovala pretpostavkama. Verovala je podacima. Njene statističke analize pokazale su da poboljšanje higijenskih uslova, uključujući ventilaciju i svež vazduh, prati značajno smanjenje smrtnosti.

U vreme kada se o mikroorganizmima tek počinjalo razmišljati, Florens Najtingejl pokazala je da okruženje u kome se pacijent nalazi može imati presudan uticaj na ishod lečenja.

VIDI TAKOĐE: Lampa Florens Najtingejl donosi tračak nade

Šta je zaista povezivalo ovo troje pionira?

Njihov doprinos razvoju higijene i bolničkog okruženja imao je različite oblike:

• Lister je unapredio hiruršku praksu.
• Semmelweis je prekinuo put prenosa infekcije preko ruku.
• Najtingejl je menjala celokupno bolničko okruženje.

Povezivao ih je način razmišljanja. Uočavali su ono što drugi nisu primećivali, pratili rezultate i verovali činjenicama više nego ustaljenim mišljenjima. Zatim su na osnovu tih saznanja menjali praksu.

Danas upravo tako nastaju i savremena rešenja za higijenu vazduha.

Ne polazi se od pretpostavke da je određena tehnologija najbolja. Polazi se od problema, razumevanja izvora zagađenja, mogućih puteva prenosa i željenog efekta. Tek tada bira se odgovarajuće rešenje.

Higijena vazduha danas

Od vremena ovih velikana medicina je napravila ogroman napredak. Razvijeni su međunarodni standardi za čiste prostore. Usavršeni su sistemi ventilacije. Uvedeni su sistemi visokoefikasne filtracije, monitoring kvaliteta vazduha i brojne tehnologije za njegovo dodatno unapređenje.

Danas se higijena vazduha više ne odnosi samo na smanjenje prisustva mikroorganizama. Ona podrazumeva kontrolu čestica, hemijskih zagađujućih materija i neprijatnih mirisa, obezbeđivanje odgovarajuće ventilacije i pravilnog strujanja vazduha, kao i sprečavanje neželjenih puteva prenosa između različitih prostora.

Pandemija COVID-19 bila je istorijski podsetnik da vazduh nije samo sredina u kojoj boravimo. U određenim okolnostima on može predstavljati i važan put prenosa infektivnih aerosola.

Istovremeno, brojna istraživanja dodatno su ukazala na značaj kvaliteta vazduha za opšte zdravlje, uključujući respiratorne bolesti, kardiovaskularni sistem, mentalno zdravlje, reproduktivno zdravlje i mnoge druge oblasti.

Primeri savremene prakse

Istorijske pouke danas imaju svoju veoma konkretnu primenu.

Marquis Intelligence više od tri decenije učestvuje u projektovanju i implementaciji rešenja za unapređenje kvaliteta vazduha u različitim objektima, uključujući i zdravstvene ustanove.

Među njima su Institut za kardiovaskularne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici, Klinički centar Vojvodine u Novom Sadu, Institut za javno zdravlje Crne Gore u Podgorici, kao i brojne druge javne i privatne zdravstvene ustanove.

Interesantno je da je primena jedne od tehnologija za dodatnu obradu vazduha u zdravstvenim objektima započela kroz edukaciju.

Od edukacije do prakse

Na jednoj stručnoj prezentaciji kompanije Marquis Intelligence, posvećenoj različitim tehnologijama za unapređenje higijene vazduha, prisustvovao je projektant angažovan na projektu Kliničkog centra Vojvodine.

Zainteresovan za mogućnosti primene dielektričnog barijernog pražnjenja u sistemima ventilacije, pozvao je stručni tim Marquis Intelligence da održi dodatnu prezentaciju u njegovom projektnom birou. Ubrzo nakon toga organizovana je i prezentacija za predstavnike zdravstvene ustanove.

Po dobijanju zvaničnog mišljenja nadležne stručne institucije doneta je odluka da se ova tehnologija implementira u centralne sisteme ventilacije novog objekta.

Put od nove ideje do njene primene nije se mnogo promenio za više od jednog i po veka.

I danas su potrebni stručni dijalog, naučni dokazi, otvorenost za nova saznanja i spremnost da se postojeća praksa unapredi.

VIDI TAKOĐE: Mini studija slučaja: Besprekorno čist vazduh u bolnici u Novom Sadu

I danas postavljamo isto pitanje

Florens Najtingejl, Ignaz Semmelweis i Joseph Lister nisu raspolagali savremenim instrumentima. Nisu mogli da mere koncentracije PM₂.₅ niti da prate kvalitet vazduha u realnom vremenu. Visokoefikasna filtracija i međunarodni standardi za čiste prostore još nisu postojali.

Ipak, imali su ono što predstavlja osnovu svake ozbiljne nauke i inženjerstva:

• pažljivo su posmatrali;
• postavljali su pitanja;
• pratili su rezultate;
• menjali su praksu kada su činjenice pokazivale da postoji bolje rešenje.

Možda upravo zato simbolika 12. i 13. avgusta ostaje toliko snažna.

U samo dva dana kalendar je zauvek povezao troje ljudi koji su pokazali da zdravlje ne zavisi samo od medicine koju primenjujemo, već i od okruženja koje stvaramo.

Marquis Intelligence u svom radu polazi od istog principa.

Vazduh nije dovoljno samo dovesti do prostorije. Potrebno je razumeti njegovo ponašanje, putanju i uticaj na ljude.

Možda je upravo to najvažnija zajednička poruka Florens Najtingejl, Ignaza Semmelweisa i Josepha Listera.

Ovaj tekst je deo serijala „Saznaj više o vazduhu kroz istoriju i ljude“ iz arhive Marquis Intelligence. Dokument: MI-LAH-013.26 – Higijena vazduha: tri pionira, dva dana i jedan cilj