Mini studija slučaja: Provera rada centralnog sistema ventilacije u stanu

Šta provera rada centralnog sistema ventilacije podrazumeva?

Najpre se proveravaju proračun i projektno rešenje. Zatim se kontrolišu način izvođenja i usklađenost ugrađenih elemenata. Nakon toga sistem se pušta u probni rad, proverava se funkcionalnost svih komponenti, balansiraju se protoci, meri ostvareni protok i proveravaju parametri kvaliteta vazduha.

Radi boljeg razumevanja provere rada centralnog sistema ventilacije, u nastavku je dat i osnovni opis izvedenog sistema, njegovih ograničenja i posebnih izazova.

U stanu površine približno 200 m² u Beogradu, Marquis Intelligence je projektovao i realizovao centralni sistem ventilacije sa energetski visokoefikasnim rekuperatorom toplote.

Zbog visokih zahteva korisnika sistem je dopunjen posebnom filterskom komorom, sistemom za bipolarnu jonizaciju vazduha i ovlaživačem vazduha.

Arhitektura kao ograničavajući faktor sistema ventilacije

Ovaj projekat pokazuje da izbor sistema ventilacije, njegova konfiguracija i kasniji kvalitet rada u velikoj meri zavise od arhitektonskih uslova.

Lokacija objekta i položaj stana

Stan se nalazi u postojećem višespratnom objektu sa staklenom fasadom. Energetski razred zgrade je A. Zato je sistem od faze projektovanja morao da se prilagodi postojećoj arhitekturi, raspoloživom prostoru i drugim tehničkim instalacijama.

Staklena fasada kao ograničenje za izbor sistema ventilacije

Na početku projekta razmatrani su centralni i decentralizovani koncept ventilacije.

Međutim, zbog staklene fasade nije bilo moguće izvesti pojedinačne otvore za usisavanje i izbacivanje vazduha za uređaje u okviru decentralizovanog sistema ventilacije. Stoga je decentralizovani sistem ventilacije odbačen kao tehnički neizvodljivo rešenje.

Izabran je centralni sistem ventilacije sa zrakastim kanalskim razvodom, nezavisnim za svaku prostoriju. Ipak, ni usis spoljašnjeg vazduha ni izbacivanje odsisnog vazduha za centralni sistem ventilacije nisu mogli da se izvedu preko fasade.

Zato su dovod i izbacivanje vazduha rešeni posebnim trasama. Spoljašnji vazduh uzima se na krovnoj terasi, pri čemu je bilo potrebno voditi računa o položaju drugih krovnih instalacija. Posebno su razmatrani sistemi za izbacivanje vazduha iz kuhinja i toaleta, povezani sa vertikalama zgrade.

Takođe je trebalo uzeti u obzir položaj šahta kroz koji se vazduh dovodi sa krova do stana nekoliko spratova niže.

Na taj način tehničko rešenje ventilacije usklađeno je sa ograničenjima postojeće arhitekture. Stoga su i projekat i provera rada centralnog sistema ventilacije u ovom stanu bili posebno zahtevni.

VIDI TAKOĐE: Decentralizovani sistemi ventilacije u domu: prednosti i ograničenja primene

Enterijer kao ograničenje pri projektovanju i izvođenju

Enterijer stana u velikoj meri određuje mogućnosti instalacije centralnog sistema ventilacije.

Prva važna odluka odnosila se na poziciju rekuperatora. Zatim je trebalo odrediti mesto ovlaživača, pozicije usisa spoljašnjeg i izbacivanja odsisnog vazduha, kao i trase kanalskog razvoda. Spušteni plafon, izveden samo u zoni iznad ulaznih vrata u sobama, uslovio je primenu distributivnih rešetki sa Koanda efektom.

Kanali su morali da se uklope u raspoložive koridore spuštenog plafona bez narušavanja enterijera i nepotrebno agresivnih građevinskih zahvata. Sami građevinski radovi nisu bili predmet ugovornih obaveza kompanije Marquis Intelligence.

Jednako važna bila je zaštita postojećeg prostora tokom izvođenja radova. To je obuhvatilo zaštitu unutrašnjosti lifta i hodnika, kao i podova, nameštaja i druge opreme u stanu.

Proračun ventilacije

Proračun je izvršen prema DIN 1946-6. Obuhvatio je minimalnu ventilaciju radi zaštite objekta od posledica povišene vlage, kao i redukovanu, nominalnu i intenzivnu ventilaciju.

Proizvođački proračun definisao je nominalni protok od 184 m³/h i intenzivni protok od 239 m³/h. Ipak, proračun ne zamenjuje inženjersku procenu konkretnog prostora, pa je projektom usvojena jedinica većeg kapaciteta.

Protoci su određeni prema nameni prostorija i balansirani na nivou celog stana. Vazduh se dovodi u sobe i trpezariju, a odvodi iz kuhinje, kupatila i drugih zona sa povećanim opterećenjem vlagom i mirisima. Sistem je usklađen sa strujanjem vazduha iz sistema klimatizacije.

Podešavanje protoka izvedeno je centralno, na regulacionim ventilima razdelnika i sabirnika, što predstavlja prednost instaliranog sistema.

Rekuperacija toplote

Ugrađena je centralna ventilaciona jedinica sa energetski visokoefikasnim pločastim protivstrujnim rekuperatorom toplote.

Kod ovog tipa izmenjivača dovodni i odvodni vazduh prolaze kroz odvojene kanale. Vazdušne struje se ne mešaju, dok se toplota prenosi preko površine izmenjivača.

VIDI TAKOĐE: Pločasti ili rotacioni rekuperator u centralnoj ventilaciji kuće?

Ventilacioni sistem obezbeđuje potrebnu količinu i kvalitet vazduha, dok temperaturu prostora održavaju sistemi grejanja i hlađenja.

Obrada vazduha

Pre centralne ventilacione jedinice, gledano u smeru strujanja vazduha, ugrađena je posebna filterska komora sa HEPA H14 i molekularnim filterom. HEPA H14 filter zadržava veoma fine čestice, dok molekularni filter smanjuje određene gasovite zagađujuće materije i mirise.

Međutim, filter visoke efikasnosti stvara dodatni otpor strujanju vazduha, odnosno pad pritiska. Zato je bilo neophodno proveriti raspoloživi pritisak ventilatora i uticaj filterske komore na ukupan protok sistema.

Vazduh u sistemu dodatno se obrađuje sistemom za bipolarnu jonizaciju na principu dielektričnog barijernog pražnjenja. Sam jonizator ugrađen je na plenumu neposredno pre razdelnika vazduha. Na taj način u stanu se distribuira jonizovani vazduh.

Prema zahtevima i potrebama investitora ugrađen je i parni ovlaživač vazduha.

Tokom puštanja u rad utvrđeno je da je električna provodljivost vode nakon centralne obrade bila preniska za stabilan rad ovlaživača. Priključak je zato premešten na glavni dovod vode iz gradskog vodovoda, gde je merenjima potvrđeno da električna provodljivost vode odgovara zahtevima za stabilan rad ovlaživača. Ovaj detalj pokazuje da se centralna ventilacija ne može projektovati izolovano od drugih tehničkih instalacija.

Lokalni postojeći odvodi vazduha i centralni sistem ventilacije

Kuhinjska napa funkcionalno je odvojena od centralnog ventilacionog sistema.

Napa radi povremeno i sa znatno većim trenutnim protocima od osnovne ventilacije stana. Postojeći odsisni ventilatori u kupatilima takođe su zadržani u funkciji, dok centralni sistem ima sopstvene odvodne tačke.

Na taj način razdvojeni su kontinuirana osnovna ventilacija stana, povremeno pojačan odsis iz kupatila i poseban odsis kuhinjskih para i produkata kuvanja.

Interna i eksterna provera sistema

Projektovanje i izvođenje prošli su kroz više nivoa stručne kontrole. Proračun sistema izvršio je diplomirani mašinski inženjer. Projektno rešenje i tehničku dokumentaciju proverio je ovlašćeni licencirani inženjer.

Projektni parametri zatim su prosleđeni proizvođaču opreme i obrađeni kroz njegov centralni proračunski sistem u Nemačkoj. Provereni su ukupni i pojedinačni protoci, raspodela dovodnog i odvodnog vazduha, izbor ventilacione jedinice i usklađenost konfiguracije sa tehničkim zahtevima opreme.

Po završetku montaže proizvođaču je dostavljena foto-dokumentacija izvedenog stanja. Na osnovu nje pregledani su položaj opreme, povezivanje komponenti i ključni detalji instalacije.

Kontrola je tako obuhvatila inženjerski proračun, proveru ovlašćenog projektanta, proveru proizvođača i pregled izvedene instalacije.

Kontrola protoka vazduha

Nakon puštanja sistema u rad izvršeno je merenje protoka vazduha na usisnoj rešetki ventilacione komore, dok je rekuperatorska jedinica radila u boost režimu.

Merenje je izvršeno profesionalnom opremom. Površina rešetke podeljena je na šest jednakih mernih polja, sa po tri merne tačke u svakom polju. Nakon primene korekcionog faktora od 5% zbog mogućih spoljašnjih uticaja, korigovani protok iznosio je 428 m³/h.

Merenje potvrđuje ostvareni protok na usisnoj strani ventilacione komore u boost režimu sa čistim filterima.

Praktično nečujan rad

Dotok potrebne količine vazduha sam po sebi nije dovoljan za kvalitetan sistem ventilacije. Važno je i kako se vrši distribucija vazduha u prostorije.

U ovom stanu sistem radi praktično nečujno, a strujanje vazduha je neosetno.

Takav rezultat zavisi od pravilnog dimenzionisanja kanala, odgovarajućih brzina, dovoljnog broja dovodnih mesta, rasporeda završnih elemenata i preciznog balansiranja sistema.

Nezavisno merenje kvaliteta vazduha

Nakon približno 24 časa kontinuiranog rada sistema, pri zatvorenim prozorima, nezavisni naučni institut izvršio je instrumentalno merenje kvaliteta vazduha.

Profesionalnom mernom opremom utvrđene su sledeće vrednosti parametara kvaliteta vazduha:

• CO₂ od 668 do 889 ppm u ispitivanim prostorijama;
• TVOC od 207 do 246 ppb;
• formaldehid od 16 ppb;
• manje od 50 čestica/cm³ u merenom opsegu od 0,3 do 10 µm;
• ozon, SO₂ i NO₂ nisu detektovani tokom merenja.

Koncentracije CO₂ ostale su u odgovarajućem opsegu i u prostorijama u kojima je tokom merenja boravilo znatno više ljudi od broja korisnika predviđenog proračunom. U radnoj sobi namenjenoj jednoj osobi tokom dela ispitivanja istovremeno su boravile četiri osobe, dok je izmerena koncentracija CO₂ iznosila 889 ppm.

VIDI TAKOĐE: CO₂ u vašem domu – ima li ga i odakle zapravo dolazi?

Tokom rada sistema nije detektovana merljiva koncentracija ozona.

Broj čestica manji od 50 čestica/cm³ odgovara veoma čistom unutrašnjem vazduhu prema klasifikaciji primenjenoj u izveštaju. Rezultat se odnosi na merni opseg instrumenta od 0,3 do 10 µm.

Izveštaj navodi da bi efekat kombinacije ventilacije, filtracije i jonizacije trebalo da bude izraženiji kada je kvalitet spoljašnjeg vazduha lošiji.

Šta ovaj projekat pokazuje?

Ovaj projekat pokazuje da se centralni sistem ventilacije može naknadno integrisati i u stan u postojećem višespratnom objektu, pod uslovom da za to postoje odgovarajući prostorni i tehnički uslovi.

Takvo rešenje zahteva znatno više od ugradnje centralne ventilacione jedinice. Konfiguracija i cena kompletnog sistema zavise od karakteristika objekta, zahteva investitora, potrebnog protoka, stepena obrade vazduha, trasa kanalskog razvoda, mesta usisa i izbacivanja vazduha, uslova montaže i dodatne opreme.

VIDI TAKOĐE: Ventilacija kuća i stanova by Marquis Intelligence
VIDI TAKOĐE: FAQ – ventilacija doma

Zato cena rekuperatora nije isto što i cena izvedenog sistema ventilacije. Pored same opreme, kompletno rešenje obuhvata proračun, projektovanje, kanalski razvod, montažu, balansiranje, puštanje u rad i proveru ostvarenih rezultata.

Posebnu vrednost ovog projekta predstavlja činjenica da rezultat nije procenjivan samo prema ugrađenoj opremi. Provereni su projektno rešenje, konfiguracija sistema, izvedena instalacija, protok vazduha i ključni parametri kvaliteta unutrašnjeg vazduha.

Provera rada centralnog sistema ventilacije u stanu predstavlja završni i nezaobilazni deo realizacije. Njome se utvrđuje da li izvedeni sistem funkcioniše u skladu sa projektnim zahtevima.

Za dugoročno pouzdan rad neophodno je i redovno održavanje. Kontinuitet je najlakše obezbediti kada kompanija koja je sistem projektovala, izvela i pustila u rad nastavi da ga održava u skladu sa preporukama proizvođača i stvarnim uslovima rada.

Ovaj tekst deo je serijala „Mini studije slučaja“ kompanije Marquis Intelligence.
ID dokumenta: MI-MCS-09.3Q-26
Naziv dokumenta: Mini studija slučaja: Provera rada centralnog sistema ventilacije u stanu