Lord Lister i prva dezinfekcija vazduha hemijskim putem

Danas se kvalitet vazduha u bolnicama i drugim kontrolisanim sredinama definiše međunarodnim standardima. Ovi standardi propisuju klasu čistoće i tehničke uslove za njeno postizanje. Najčešće govorimo o filtraciji vazduha, dok se dezinfekcija vazduha hemijskim putem danas ređe spominje.

Međutim, postoje i drugi načini. Na primer, dezinfekcija vazduha hemijskim putem, termičkim putem i slično.

Kakvi su bili uslovi za operacije sredinom 19. veka?

Sredinom 19. veka hirurški zahvati tj. operacije nisu ličile na današnje.
Pacijenti su ležali na jednostavnim krevetima, daleko od standarda koje danas podrazumevamo. Hirurzi su radili u svakodnevnoj odeći. Nisu nosili mantile, a kamoli rukavice i maske.
Zavoji u današnjem smislu nisu postojali.

Operacione sale su imale drvene podijume, a oko njih gledalište. Publiku su najčešće činili studenti medicine, koji su posmatrali zahvate iz neposredne blizine.

U takvim uslovima, infekcije nisu bile izuzetak. Bile su učestale i često smrtonosne.

Početak razumevanja problema

Baš u to vreme, medicina je počela da menja pravac.

Ignaz Semmelweis je pokazao da higijena ruku može drastično smanjiti smrtnost. U isto vreme, Louis Pasteur je dokazao da mikroorganizmi uzrokuju procese truljenja i bolesti.

Vidi takođe: Ignaz Semmelweis: Spasitelj porodilja i novorođenčadi

Ova dva uvida otvorila su put novom razmišljanju. Joseph Lister je prvi povezao ove ideje i primenio ih u hirurgiji.

Ko je bio Joseph Lister?

Joseph Lister, poznat kao Lord Lister, rođen je 5. aprila 1827. godine u Engleskoj, u porodici naučnika. Njegov otac bio je pionir u unapređenju mikroskopa, te je Lister odrastao u stimulišućoj naučnoj atmosferi.

Kao hirurg u Glazgovu, Lister je prvi povezao nova saznanja o mikroorganizmima sa praksom lečenja i razvio principe antiseptičke hirurgije. Njegov rad označio je prekretnicu u medicini. Pokazao je da higijena, uključujući i kontrolu vazduha, može odlučiti ishod lečenja.

Kakav je bio prvi pokušaj dezinfekcije vazduha?

Joseph Lister je došao na ideju da koristi karbolnu kiselinu (fenol) za dezinfekciju: rane, instrumenata i ruku hirurga.

A vazduh?

Za razliku od savremenih sistema filtracije i fizičke separacije čestica i mikroorganizama, njegov pristup bio je zasnovan na hemijskom dejstvu. Godine 1867. Lord Lister počeo je da koristi meh sa pumpicom kojim je karbolnu kiselinu raspršivao u vazduh operacione sale ili preciznije – operacionog teatra. Tako je dezinfekcija vazduha hemijskim putem zabeležena kao prvi pokušaj u istoriji da se atmosfera u bolnici kontrolisano održava čistom.

Po prvi put u istoriji, vazduh je prepoznat kao faktor koji može odlučiti ishod lečenja.

Dečak koji je promenio tok hirurgije

Jedan od prvih pacijenata u bolnici u Glazgovu, gde je Lord Lister primenio nov metod, bio je jedanaestogodišnji dečak sa teškim otvorenim prelomom noge. U to vreme, ovakva povreda gotovo je sigurno vodila ka amputaciji i visokom riziku od smrti.

Lister je primenio svoju metodu u celini:

• tretirao je ranu karbolnom kiselinom
• dezinfikovao instrumente i ruke
• primenio je i dezinfekciju vazduha hemijskim putem

Rezultat je bio izuzetan. Rana je zarasla bez infekcije. Dečak se oporavio.
Ovaj slučaj označio je početak nove ere u medicini i higijeni vazduha.

Od prvog pokušaja do savremenih sistema

Taj prvi mali iskorak u bolničkoj higijeni tj. dezinfekcija vazduha hemijskim putem, bio je ogroman za čovečanstvo.

Ipak, vremenom su se pre svega počeli razvijati sistemi za filtraciju vazduha zasnovani na mehaničkom izdvajanju čestica i mikroorganizama. Prvi standard za čiste prostore donet je 1961. godine u Sjedinjenim Američkim Državama, a prvi evropski standard 1983. godine.

Danas standard ISO 14644 definiše uslove za kontrolisane sredine tzv. čiste sobe.

Savremeni pristupi kontroli kvaliteta vazduha

Danas se kvalitet vazduha uglavnom obezbeđuje filtracijom. Dezinfekcija vazduha hemijskim putem danas se ređe primenjuje u klasičnim ventilacionim sistemima, ali i dalje ima svoje mesto u specifičnim uslovima. Tokom pandemije COVID-19  bilo je pokušaja dezinfekcije vazduha u sistemima opšte ventilacije raspršivanjem vodonik-peroksida,

Ipak, sve češće se koriste dodatne metode za unapređenje kvaliteta vazduha. Iako je javnosti uglavnom poznata primena HEPA filtera i UV lampi, oni nisu jedini savremeni metodi za poboljšanje higijene vazduha.

Bipolarna jonizacija vazduha, takođe se kao metoda široko primenjuje u cilju povećanja higijene vazduha i površina koje su sa tim vazduhom u kontaktu. Ova tehnologija primenjuje se:

• u bolnicama
• u proizvodnji poluprovodnika
• u elektronskoj industriji

U industriji se koristi i za kontrolu statičkog elektriciteta, koji može oštetiti osetljive komponente.

U medicini doprinosi smanjenju prisustva mikroorganizama u vazduhu.

Vidi takođe: Bipolarna jonizacija vazduha

Šta to znači u praksi danas?

Istorijske lekcije nisu ostale samo deo medicinskih udžbenika. One danas imaju direktnu primenu u projektovanju i unapređenju savremenih sistema za ventilaciju i kvalitet vazduha.

Kompanija Marquis Intelligence u svom radu upravo polazi od ovih principa.

U zdravstvenim ustanovama, ali i u drugim objektima sa visokim zahtevima, kontrola vazduha podrazumeva mnogo više od same filtracije.

U pojedinim projektima, tim kompanije Marquis Intelligence uočio je kritične nedostatke u organizaciji ventilacionih sistema. Jedan od takvih slučajeva bio je projekat u kojem su različite zone sa potpuno različitim higijenskim zahtevima bile povezane na isti sistem za obradu vazduha. Takva rešenja mogu predstavljati ozbiljan rizik. Zahvaljujući stručnom pristupu i detaljnoj analizi, ovakvi problemi su identifikovani i korigovani na vreme.

Vidi takođe: Mini studija slučaja: Besprekorno čist vazduh u bolnici u Novom Sadu

Kontrola vazduha kao odgovornost

Lord Lister (1827-1912) je prvi pokušao dezinfekciju vazduha hemijskim putem. Danas imamo tehnologije koje omogućavaju kontrolu kvaliteta vazduha.

Drugim rečima, ono što je nekada bio eksperiment, danas predstavlja osnovu savremenih tehnologija za kontrolu kvaliteta vazduha.

Marquis Intelligence povezuje istorijska znanja i savremene tehnologije, stvarajući rešenja koja odgovaraju najvišim standardima današnjice.

Literatura

• Ramstorp, M. (2000). Introduction to Contamination Control and Cleanroom Technology. Wiley-VCH
• Carlberg, D. M. (2004). Cleanroom Microbiology for the Non-Microbiologist. CRC Press
• ISO 14644 – Cleanrooms and associated controlled environments
• Encyclopaedia Britannica – Joseph Lister

Ovaj tekst je deo serijala „Saznaj više o vazduhu kroz istoriju i ljude“ iz arhive Marquis Intelligence.
Dokument: MI-LAH-011.26 – Lord Lister i prva dezinfekcija vazduha hemijskim putem