Da li zagađenje vazduha i gubitak sluha imaju veze?

Iako zvuči kao naučna fantastika, sve veći broj naučnih istraživanja pokazuje da su zagađenje vazduha i gubitak sluha tesno povezani.

Ne radi se o jednoj usamljenoj studiji. Poslednjih godina sve veći broj istraživanja bavi se ovom temom. Njihovi rezultati ukazuju na povezanost između dugotrajne izloženosti zagađenom vazduhu i povećanog rizika od senzorineuralnog gubitka sluha.

Šta je senzorineuralni gubitak sluha?

Senzorineuralni gubitak sluha predstavlja najčešći oblik trajnog oštećenja sluha.
Do njega dolazi kada se oštete strukture unutrašnjeg uha – kohlea ili slušni nerv.

U kohlei se nalaze izuzetno osetljive ćelije poznate kao slušne dlačice. Ove ćelije pretvaraju zvučne talase u električne impulse koje mozak prepoznaje kao zvuk.

Za razliku od mnogih drugih ćelija u organizmu, ove ćelije se ne obnavljaju. Kada se jednom oštete, gubitak sluha je najčešće trajan.

Više informacija o ovom tipu oštećenja sluha može se pronaći na sajtu klinike Cleveland.

Kako zagađenje vazduha može da utiče na sluh?

Interesantno je da zagađenje vazduha i gubitak sluha nisu povezani sa direktnim izlaganjem uha zagađenom vazduhu.

Zagađujuće materije iz vazduha ulaze u organizam putem disanja. One ulaze u alveole i kroz jednoćelijski zid alveola mogu dospeti u krvotok. Tako mogu pokrenuti upalne procese koji utiču na različite organe. To može dovesti do oksidativnog stresa, inflamatornih reakcija i poremećaja mikrocirkulacije.

Unutrašnje uho je posebno osetljivo na promene u protoku krvi. Čak i mala smanjenja cirkulacije mogu oštetiti strukture u kohlei. Zagađujuće materije iz vazduha mogu takođe povećati stvaranje reaktivnih kiseoničnih vrsta. Ovi nestabilni molekuli mogu oštetiti ćelije i dovesti do njihove degeneracije.

Zbog toga naučnici smatraju da dugotrajna izloženost zagađenju vazduha može povećati rizik od senzorineuralnog gubitka sluha, iako se tačni mehanizmi još uvek istražuju.

Neka istraživanja pokazuju i da zagađenje vazduha može pojačati negativne efekte buke. Ovo dodatno povećava rizik od oštećenja sluha.

Zagađujuće materije u vazduhu povezane sa problemima sa sluhom

Epidemiološke studije povezuju više različitih zagađujućih materija u vazduhu sa povećanim rizikom od oštećenja sluha.

PM2.5 i PM10 – fine suspendovane čestice

Fine suspendovane čestice predstavljaju jedan od najčešće proučavanih i najopasnijih oblika zagađenja vazduha.

Nastaju kao posledica saobraćaja, industrijskih procesa, sagorevanja fosilnih goriva i individualnih sistema grejanja.

Zbog svoje male veličine, PM2.5 čestice mogu dospeti duboko u pluća, a zatim i u krvotok. Na taj način mogu uticati na različite organe u organizmu. Srce. Pluća. Mozak.

Zbog toga Evropska unija propisuje stroge granične vrednosti za izloženost ovoj zagađujućoj materiji. Preporučena godišnja prosečna koncentracija iznosi 10 µg/m³.

VIDI TAKOĐE: Čestice PM2.5 prema novom Zakonu o zaštiti vazduha

Azot-dioksid (NO₂)

Azot-dioksid nastaje uglavnom kao posledica saobraćaja, rada dizel motora i termoelektrana.

Neka istraživanja pokazala su da dugotrajna izloženost visokim koncentracijama NO₂ može biti povezana sa oko 63% većim rizikom od gubitka sluha.

Ugljen-monoksid (CO)

Ugljen-monoksid nastaje tokom nepotpunog sagorevanja goriva. Tipični izvori uključuju izduvne gasove vozila, kotlovskih postrojenja, peći, kamina, šporeta na čvrsto gorivo i roštilja na ćumur.

CO smanjuje sposobnost krvi da prenosi kiseonik. Kao posledica toga, osetljiva tkiva poput unutrašnjeg uha mogu postati podložna oštećenju.

Istraživanja pokazuju da visoka izloženost CO može biti povezana sa oko 45% većim rizikom od gubitka sluha.

Sumpor-dioksid (SO₂)

Sumpor-dioksid nastaje prilikom sagorevanja fosilnih goriva koja sadrže sumpor. Naročito ugalj nižeg kvaliteta, teška lož-ulja i pojedini industrijski procesi.

SO₂ doprinosi inflamatornim procesima i oksidativnom stresu u organizmu.

Zagađenje vazduha i drugi čulni organi

Zagađenje vazduha ne utiče samo na čulo sluha, već i na čulo vida.

Velika naučna studija sprovedena u Kini pokazala je povezanost između izloženosti PM2.5 česticama i povećanog rizika od bolesti oka i uha.

Druga istraživanja već su pokazala povezanost između zagađenja vazduha i odrđenih bolesti oka. Katarakta je na primer još jedno oboljenje koje može biti izazvano zagađenjem vazduha.

VIDI TAKOĐE: Kako zagađen vazduh doprinosi stvaranju katarakte

Naučne studije pokazale su da zagađen vazduh može negativno uticati i na čulo mirisa i čulo ukusa. Sa druge strane, uticaj polutanata iz vazduha na čulo dodira do sada je gotovo potpuno izostao iz naučnih istraživanja.

Da li zagađen vazduh direktno oštećuje uho?

Studije koje povezuju zagađenje vazduha i gubitak sluha uglavnom govore o sistemskom delovanju zagađujućih materija iz vazduha nakon njihovog unošenja u organizam udisanjem.

Drugim rečima, oštećenje sluha ne nastaje zato što zagađen vazduh dolazi u direktan kontakt sa uhom. Spoljašnji slušni kanal ima sopstveni zaštitni mehanizam od zagađenja iz vazduha kome je izložen.

Cerumen, masnoća iz uha, zadržava prašinu i mikroorganizme. Ona ujedno ima antibakterijska i antifungalna svojstva i sprečava ulazak čestica u dublje delove uha.

Zbog toga lekari obično ne preporučuju preterano čišćenje ušnog kanala.

Gde smo najviše izloženi zagađenju vazduha?

Izloženost zagađenju vazduha zavisi od okruženja u kojem boravimo. Ljudi provode i do 90% vremena u zatvorenom prostoru, zbog čega kvalitet vazduha u zatvorenom prostoru ima veliki uticaj na ukupnu izloženost zagađenju.

Iako su najveće koncentracije zagađujućih materija u spoljašnjem vazduhu zabeležene u urbanim sredinama sa gustim saobraćajem, industrijskim zonama i regionima gde se za grejanje koriste čvrsta goriva, taj vazduh ulazi u zatvoren prostor. Zagađenje ne zahteva posebne ulaznice. Ulazi kroz građevinske otvore, prozore i vrata.

U zatvorenom prostoru se zatim dešava dodatno zagađivanje vazduha od sredstava za higijenu, kuvanja, isparenja. Zato je vazduh u zatvorenom prostoru obično zagađeniji nego spoljašnji. Američka agencija za zaštitu životne sredine EPA navodi da je unutrašnji vazduh obično dva do 5 puta zagađeniji nego spoljašnji.

Zato, značajan deo izloženosti organizma nastaje dominantno u zatvorenim prostorima.

VIDI TAKOĐE: Ventilacija kuća i stanova by Marquis Intelligence

Mogu li kućni prečišćavači vazduha da pomognu?

Sobni prečišćavači vazduha mogu poboljšati kvalitet vazduha u zatvorenom prostoru, ali njihova efikasnost zavisi od vrste zagađenja.

Većina kućnih uređaja namenjena je uklanjanju suspendovanih čestica poput PM2.5, najčešće pomoću HEPA filtera.

Međutim, gasovite zagađujuće materije kao što su NO₂, CO i SO₂ mnogo je teže ukloniti. Standardni kućni uređaji često imaju ograničenu efikasnost u uklanjanju ovih gasova.

Može li ventilacija da pomogne?

Dobro projektovani sistemi ventilacije mogu značajno doprineti poboljšanju kvaliteta vazduha u zatvorenom prostoru.

Ventilacija omogućava dovođenje filtriranog spoljnog vazduha, razređenje zagađenja u prostoru i odvođenje zagađenog vazduha. Ovo je neophodno da bi vazduh u zatvorenom mogao da bude kvalitetan.

Na taj način se iz spoljašnjeg vazduha uklanjaju zagađujuće materije, dok se iz prostora istovremeno odvode ugljen-dioksid nastao disanjem i zagađujuće materije koje nastaju u samom prostoru.

Kontinuirana razmena vazduha može značajno smanjiti koncentraciju zagađujućih materija. Ukoliko je ova razmena nekontrolisana i energetski neefikasna, ona dovodi do nepoželjnih energetskih utrošaka i time povećava ugljenični otisak i zagađenje nastalo tokom proizvodnje energije. To nikako ne može biti ekološki opravdano i održivo.

Zato su u sistemima ventilacije neophodni uređaji kojima se energija otpadnog vazduha predaje vazduhu koji u prostor ulazi – rekuperator.

VIDI TAKOĐE: Pločasti ili rotacioni rekuperatori

Efikasnost sistema ipak zavisi od više faktora, uključujući kvalitet projekta, izbor opreme, pravilnu ugradnju i održavanje sistema.

Zaključak

Zagađenje vazduha utiče na mnogo više od respiratornog sistema.

Sve veći broj naučnih istraživanja ukazuje da dugotrajna izloženost zagađenom vazduhu može povećati rizik od oštećenja sluha, naročito senzorineuralnog gubitka sluha.

Iako se tačni mehanizmi još uvek istražuju, ovi nalazi dodatno naglašavaju značaj poboljšanja kvaliteta vazduha i smanjenja izloženosti zagađenju.

Marquis Intelligence kroz svoje projekte i profesionalne aktivnosti kontinuirano ukazuje na značaj zdravog vazduha u zatvorenim prostorima i njegov uticaj na zdravlje ljudi.

Izvori

https://doi.org/10.3390/ijerph17061969
https://doi.org/10.1016/j.envres.2023.117392
https://www.nature.com/articles/s41598-025-92952-3
https://doi.org/10.1016/j.isci.2024.110697
https://doi.org/10.1016/j.scitotenv.2022.153124

Ovaj tekst je deo serijala „Zagađenje vazduha i zdravlje“, u kojem Marquis Intelligence, kao društveno odgovorna kompanija, ukazuje na negativan uticaj zagađenog vazduha na ljudsko zdravlje.

Dokument: MC-AP&H-011.26 – Zagađenje vazduha i gubitak sluha: da li postoji veza?