Emisija CO₂ i gašenje Kyoto ITL Sistema

Emisija CO₂ je poslednjih decenija centralna tema globalne klimatske politike. Kjoto protokol se u tom kontekstu često pominje, ali retko ko zaista zna šta je doneo i kako funkcioniše. U ovom tekstu ukratko to objašnjavamo, kao i šta znači vest da se Kyoto Transaction Log (ITL) gasi 31. marta ove godine. Na kraju pojasnićemo i kakve to veze ima sa ventilacijom, energetskom efikasnošću i kvalitetom unutrašnjeg vazduha.

Kjoto protokol je usvojen 1997. godine. Međutim, stupio je na snagu tek 16. februara 2005. Tako su prvi put države potpisnice prihvatile pravno obavezujuće ciljeve za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte.

Prva svetska konferencija o zaštiti životne sredine: početak

Početak ekološkog osvećivanja na globalnom nivou vezuje se za Prvu svetsku konferenciju o zaštiti životne sredine. Održana je u Stokholmu juna 1972. godine. Na njoj je usvojena Stokholmska deklaracija. Time je započet dijalog o odnosu ekonomskog rasta i zagađenja vazduha, voda i zemljišta, a radi dobrobiti ljudi. Usvojen je i Akcioni plan.

Najznačajniji rezultat ove konferencije je pokretanje Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP).

Kako je započela globalna kontrola emisije CO₂?

Priča počinje usvajanjem UNFCCC (United Nations Framework Convention on Climate Change) na Samitu u Riju 1992. godine. Međutim, tek sa stupanjem na snagu Kyoto protokola započinje era kontrole.

Da bi sistem funkcionisao, bilo je potrebno više od političke volje.

• Način preciznog računanja emisija.
• Nacionalni registri.
• Međunarodni nadzor.
• Verifikacija transakcija.

Emisija CO₂ više nije bila samo statistički podatak. Postala je deo globalne infrastrukture odgovornosti.

Kyoto Protocol: prekretnica za emisiju CO₂

Kjoto protokol je operacionalizovao Okvirnu konvenciju UN o promeni klime (UNFCCC). Ta Konvencija postavila je kao cilj stabilizaciju koncentracija gasova sa efektom staklene bašte. Kjoto je uveo konkretne, obavezujuće kvote te emisije za razvijene zemlje.

Predviđeno je da se u periodu 2008 – 2012, u proseku smanji emisije CO₂ i drugih gasova staklene bašte za 5% u odnosu na nivoe iz 1990. godine. Tako je po prvi put emisija CO₂ postala vrednost koja se meri, prati, upoređuje i što je najvažnije sankcioniše ako se prekorači dozvoljen limit.

Kjoto je uveo i princip „zajedničke, ali diferencirane odgovornosti“. Tako je priznata činjenica da su razvijene zemlje, istorijski gledano, najviše doprinele da se poveća emisija CO₂ u atmosferi.

Šta su emisijske jedinice?

Sada dolazimo do onog dela gde se većina ne snalazi – emisijske jedinice. Evo najjednostavnijeg pojašnjenja. Emisijska jedinica predstavlja pravo na emisiju određene količine gasova sa efektom staklene bašte. Najčešće je to jedna tona CO₂ ili ekvivalentne količine drugih gasova (CO₂e), koja se preračunava.

U okviru Kjoto protokola, državama su dodeljene određene količine emisijskih jedinica. Ako bi neka država emitovala manje CO₂ nego što joj je dozvoljeno, mogla je višak emisijskih jedinica da proda drugoj državi koja je premašila svoj limit. Tako se otvorilo jedno novo međunarodno tržište.

Emisijske jedinice postale su instrument za postizanje globalnog smanjenja emisije CO₂, ali i trgovine.

Zašto je Kyoto Transaction Log sistem bio ključan?

Kyoto Transaction Log sistem (ITL) je centralni elektronski sistem. On je proveravao i evidentirao međunarodne transakcije emisijskih jedinica.

Kada bi država kupovala ili prodavala emisijske jedinice ITL je proveravao da li je transakcija u skladu sa pravilima. Drugim rečima, ITL je bio digitalni čuvar integriteta sistema.

Bez njega, trgovina emisijama CO₂ ne bi imala verodostojnost. Bez merenja i evidencije, ni emisija CO₂ ne bi mogla biti smanjena.

Zvaničan prestanak rada ITL sistema

Prema zvaničnim podacima 31. marta ove godine prestaje sa radom ITL sistem.  Njegovo gašenje, međutim, ne znači kraj Kjoto protokola. Ipak, znači kraj njegove prvobitne tržišne infrastrukture.

Sada Pariski sporazum preuzima centralnu ulogu u globalnoj klimatskoj politici.

Gašenje ITL sistema simbolično zatvara eru u kojoj je globalna emisija CO₂ prvi put sistemski praćena kroz obavezujući međunarodni režim trgovine.

Emisija CO₂ od objekata: zašto je važna

Dok se međunarodni sistemi praćenja emisije gasova staklene bašte menjaju, osnovni problem ostaje isti. Emisija CO₂ i dalje raste u mnogim delovima sveta.

Da li ste znali da su zgrade odgovorne za približno 40% globalne potrošnje energije? Iako niste razmišljali o ovome kada uzmete u obzir da ta potrošnja uključuje: grejanje, hlađenje, ventilaciju, rasvetu, pripremu tople vode, liftovske instalacije, pumpe za vodovod i kanalizaciju i ostale energetske potrošače, postaje jasno koliko je sektor zgrada energetski zahtevan.

Ako se u obzir uzmu i indirektne emisije (proizvodnja građevinskog materijala, transport, ugradnja sistema) ukupni doprinos sektora zgradarstva emisiji CO₂ postaje još veći.

Ako su zgrade deo problema, moraju biti deo rešenja

Evropska unija je zbog ovakvog doprinosa sektora zgradarstva usvojila novu verziju Direktive o energetskim performansama zgrada (EPBD). Ona postavlja ambicioznije ciljeve za smanjenje potrošnje energije i emisija CO₂, ali i stvaranja zdravog unutrašnjeg vazduha.

VIDI TAKOĐE: EPBD: Energetski efikasne zgrade moraju imati zdrav vazduh

Stambeni objekti kao velika prilika za smanjenje emisija

Stambeni objekti su prostor u kojem ljudi provode najveći deo svog života. Upravo tu emisija CO₂, energetska potrošnja i kvalitet unutrašnjeg vazduha postaju svakodnevna realnost, ali i velika prilika za uštedu.

Savremeni sistemi danas povezuju ventilaciju, energetsku efikasnost i senzorsko praćenje u jednu celinu. Kada ventilacija radi prema realnom opterećenju prostora, a energija se ne rasipa nepotrebno, emisija CO₂ povezana sa radom zgrade može se značajno smanjiti.

Interesantno je da se CO₂ u zatvorenom prostoru koristi i kao indikator svežine vazduha i kvaliteta ventilacije.

VIDI TAKOĐE: Pettenkoferov broj – CO₂ i kvalitet vazduha u zatvorenom

Koji korak sledi posle globalne klimatske politike

Globalne klimatske politike su nas naučile kako se emisija CO₂ određuje. Sledeći korak je da je smanjimo unutar objekata.

Naime, iako se jedan međunarodni sistem gasi, potreba za odgovornim upravljanjem emisijama gasova staklene bašte ostaje. Emisija CO₂ nije nestala. Ali način na koji joj pristupamo mora postati precizniji, lokalniji i tehnološki napredniji nego ikada ranije.

Danas, uz senzorsko praćenje i analitiku podataka, sistemi više ne reaguju samo na zadate parametre. Oni uče obrasce korišćenja prostora, prilagođavaju ventilaciju stvarnom opterećenju vazduha i optimizuju potrošnju energije bez kompromisa po kvalitet vazduha.

Marquis Intelligence: od globalnih okvira do zdravog vazduha na ekološki način

Klimatska politika ne može postojati bez merenja, praćenja i operativnih rešenja.

Danas, u eri nakon ITL sistema, isti princip postaje jednako važan na lokalnom nivou – unutar zgrada.

Upravo tu se nalazi prostor u kojem se klimatski ciljevi pretvaraju u svakodnevnu realnost: u kvalitetu vazduha koji ljudi udišu, u energetskoj efikasnosti sistema, u načinu na koji objekti funkcionišu iz dana u dan.

U Marquis Intelligence, verujemo da emisija CO₂ i održivost nisu samo globalne teme, već inženjerski izazovi koji se rešavaju kroz konkretna rešenja.

• Inteligentna ventilacija sa energetski visokoefikasnom rekuperacijom toplote.
• Precizno upravljanje potrošnjom energije.
• Kontinuirano praćenje kvaliteta unutrašnjeg vazduha.
• Sistemi koji povezuju zdravlje, komfor i održivost.

VIDI TAKOĐE: Ventilacija kuća i stanova by Marquis Intelligence

Ako su zgrade deo problema, one moraju postati deo rešenja.

A to rešenje počinje upravo tamo gde klimatska strategija postaje opipljiva: u prostoru u kojem živimo, radimo i dišemo.

Izvori

• https://unfccc.int/process-and-meetings/the-paris-agreement/the-paris-agreement-overview
• https://unfccc.int/process-and-meetings/the-kyoto-protocol
• https://www.un.org/en/conferences/environment/stockholm1972

Ovaj tekst je deo serijala „Saznaj više o vazduhu kroz istoriju i ljude“ iz arhive Marquis Intelligence.
Dokument: MI-LAH-010.26 – Kyoto Transaction Log sistem se gasi – a emisija CO₂?