EPBD: Energetski efikasne zgrade moraju imati zdrav vazduh

Da li ste znali da zgrade troše oko 40% od ukupnog utroška energije? Pri tome one proizvode oko 35% emisije gasova staklene bašte. To je razlog zašto je nova verzija Direktive o energetskim svojstvima zgrada (EPBD) postala jedan od najvažnijih dokumenata u evropskoj energetskoj politici. Cilj joj je da smanji potrošnju energije, ali i da obezbedi zdrav vazduh i stabilno unutrašnje okruženje za više od 450 miliona građana EU.

Kakvo unutrašnje okruženje zgrada obezbeđuje ljudima koji u njoj borave?

Evropa se više ne razmišlja „Koliko energije zgrada troši?“ već prelazi na suštinsko pitanje kakve zdravstvene uslove zgrada pruža korisnicima.

Evropski stručnjaci godinama upozoravaju da je zdrav vazduh u zatvorenom prostoru osnovni preduslov kvaliteta života, produktivnosti i dugoročnog zdravlja. Upravo ta poruka bila je u centru pažnje vebinara „EPBD unpacked – Why indoor climate and energy efficiency must be addressed together“.

Vebinaru je prisustvovao tehnički tim Marquis Intelligence, koji puno pažnje poklanja praćenju savremenih tokova u sferi tehnike, nauke i razvoju standarda. Na vebinaru su predstavljene najnovije smernice u zgradarstvu. One prvi put u istoriji ujedinjuju energetsku efikasnost i kvalitet unutrašnjeg okruženja (IEQ).

Panelisti – svetski vrh struke

Na panelu su govorili vodeći stručnjaci. Pawel Wargocki (DTU), Andrei Vladimir Lițiu (EPB/REHVA), Andreas Martinsson Björkdahl (Svensk Ventilation), Åsa Norén Lundh,
uz moderaciju Mikaela Börjessona.

Njihova zajednička poruka bila je jasna. Energetski efikasna zgrada ne može biti kvalitetna bez zdravog unutrašnjeg okruženja, u kojem presudnu ulogu ima zdrav vazduh.

Ova tema lepo se nadovezala na nedavnu D-A-CH konferenciju o komfornoj ventilaciji, gde je takođe kao tema u fokusu istaknut značaj zdravog vazduha, kao dela opšteg okruženja u zatvorenom prostoru.

VIDI TAKOĐE: Komforna ventilacija: Obavezujući standard kvaliteta unutrašnjeg vazduha

1. EPBD 2025: Nova filozofija evropskog graditeljstva

Decenijama je evropska politika vezano za zgradarstvo bila fokusirana gotovo isključivo na energetsku efikasnost. Nova verzija EPBD-a uvodi ključnu promenu. Zgrada nije energetski efikasna ako ne obezbeđuje zdravo unutrašnje okruženje za ljude koji u njoj borave. To znači i zdrav vazduh, koji čini oko 90 % okruženja tj. Enterijera.

Zato EPBD sada formalno izjednačava energetsku efikasnost kvalitet unutrašnjeg okruženja (IEQ).

U procenu performansi zgrade obavezno se uključuju:

• ventilacija i protoci vazduha
• kontrola temperature i vlažnosti
• koncentracija CO₂
• zagađujuće materije u vazduhu
• buka, osvetljenje i drugi parametri komfora

Ovo je temeljna promena načina na koji Evropa posmatra zgrade.

2. Zašto je IEQ postao stub evropske politike?

Objašnjenje je jednostavno. Ljudi provode oko 90% svog vremena u zatvorenom prostoru.
i svakog dana udahnu između 12.000 i 15.000 litara vazduha.

Zato je zdrav vazduh, kao deo kvalitet unutrašnjeg okruženja od krucijalne važnosti. On direktno utiče na:

• alergije, astmu i respiratorna oboljenja
• kardiovaskularno zdravlje
• mentalno zdravlje i raspoloženje
• kvalitet sna
• produktivnost i kognitivne funkcije
• sposobnost učenja i koncentracije
• dugoročne zdravstvene ishode

VIDI TAKOĐE: Zagađenje vazduha i dijabetes – nova naučna saznanja
VIDI TAKOĐE: Zagađenje vazduha i kancer – nova naučna saznanja

Kako je istakao Wargocki: „Ne postoji energetski efikasna zgrada ako ona nije zdrava za boravak.“

EPBD sada tu činjenicu ugrađuje u zakonodavni okvir.

3. Najveći izazov Evrope: postojeći fond zgrada

Evropa ima oko 200 miliona zgrada.
Čak 85% zgrada je izgrađeno pre 2000. godine.
A 75% objekata koji će se koristiti 2050. već postoji danas.

Zato je jasno da je ključ evropske tranzicije renoviranje postojećih objekata.

EPBD obavezuje države članice da:

• uvedu jasne i merljive IEQ standarde
• obezbede monitoring sistema (senzore) u velikom broju objekata
• integrišu IEQ u EPC sertifikate
• spreče negativne posledice uštede energije na unutrašnje okruženje
• moderne renovacije povežu sa zdravljem i energetikom

Ovo je najveća transformacija evropskog zgradarstva do sada.

4. Šta EPBD sada zahteva?

Na panelu je predstavljeno svih pet ključnih stubova EPBD recasta:

• Integracija IEQ u energetsko projektovanje – Ušteda energije ne sme narušiti zdrav vazduh.
• Obavezni monitoring – CO₂, vlažnost, temperatura, protoci vazduha i drugi parametri — moraju se meriti i nadzirati.
• Minimalni IEQ zahtevi – Države moraju obezbediti standarde koji sprečavaju zdravstvene posledice.
• Proširen EPC sertifikat – EPC sada ocenjuje i zdravstvene performanse zgrade.
• Zakonske obaveze za nove i renovirane zgrade – Za mnoge tipove objekata monitoring i standardi ventilacije biće obavezni već od 2026.

5. Bez monitoringa nema napretka

Kako su naglasili Wargocki i Lițiu: „Ne možemo poboljšati ono što ne merimo.“

Monitoring omogućava:

• kontrolu u realnom vremenu
• prevenciju kvarova
• usklađenost sa standardima
• automatsko upravljanje ventilacijom
• optimizaciju potrošnje energije
• transparentnost u EPC sertifikatima
• jasne podatke za upravljanje objektima

6. Švedska: primer izazova čak i u najnaprednijim zemljama

Iako Švedska važi za lidera ventilacije prezentovani podaci iznenađuju.

• 78% kuća ne ispunjava minimum od 0,5 izmene vazduha na sat.
• Projektovane vrednosti izmena vazduha često ne odgovaraju stvarnim.
• Održavanje sistema ventilacije je nedovoljno.
• Periodične inspekcije Sistema nisu dovoljne.

Ovo je pokazatelj da izazovi nisu lokalni već evropski i globalni.

7. Između obaveza i prilika

Prema iznetoj industrijskoj analizi pandemija je ubrzala svest o važnosti IEQ-a. Osim toga zaključeno je sledeće.

• Digitalizacija je omogućila pouzdane sisteme za merenje i praćenje.
• Korisnici žele rešenja, ali ne razumeju kompleksnost.
• Industrija mora nuditi integrisana i jednostavna rešenja.
• Održavanje je jednako važno kao projektovanje.

Najvažnija poruka struke „Energetska efikasnost bez zdravog unutrašnjeg okruženja nije održiva. A zdravo unutrašnje okruženje bez energetske efikasnosti nije moguće.“

Zgrade kao ljudski ekosistemi

Nova EPBD direktiva menja način na koji posmatramo zgrade.
One više nisu samo objekti koji troše energiju – one postaju ljudski ekosistemi.

Zato Evropa prebacuje fokus na to koliko je neka zgrada zdrava za ljude i koliko efikasno koristi energiju da to obezbedi?

EPBD time postaje okvir za zdraviju, produktivniju i održiviju budućnost evropskog stanovanja i rada.

Marquis Intelligence sada već decenijama naglašava da je zdrav vazduh u zatvorenom prostoru osnovni preduslov zdravog života. Prema procenama naših stručnjaka, upravo se u sopstvenom domu provodi oko 65% života. Zato je obezbeđivanje zdravog vazduha u njemu od neprocenjive važnosti za zdravlje, dobrobit i dužinu života ljudi.

Marquis Intelligence već dugi niz godina implementira napredna, energetski efikasna rešenja za ventilaciju i prečišćavanje vazduha u domovima i zgradama različite namene.

VIDI TAKOĐE: Mini studija slučaja: Ventilacija stana u Beogradu

Ovaj tekst Marquis Intelligence je deo serijala „Novosti iz sveta standarda za ventilaciju i čist vazduh“.
Broj dokumenta: MI-NewLegislation-006.25 – EPBD: Energetski efikasne zgrade moraju imati zdrav vazduh.