Blog
Smog ugrožava zdravlje – ima li spasa?
Šta je zapravo smog? To je stanje vazduha u kojem se zagađujuće, često vrlo otrovne materije mešaju sa vodenom parom. Takav vazduh postaje često vidljivo zamućen i težak za disanje. Ono što najviše zabrinjava jeste da smog ugrožava zdravlje.
Savremeni smog, međutim, ponekad nije ni vidljiv, ali i njegovo prisustvo svakako ostavlja trag.
Udisanje smoga može izazvati osećaj nedostatka kiseonika i otežano disanje, dok dugotrajna izloženost povećava rizik od ozbiljnih oboljenja. Lakše posledice uključuju iritacije disajnih puteva i pogoršanje simptoma kod asmatičara. Teže posledice, međutim, obuhvataju hronični bronhitis, trajna oštećenja pluća i srca, pa čak i povećan rizik od prerane smrti.
Da li je svaki smog isti?
Nije svaki smog isti. Niti je jednakog sastava, niti je jednako opasan po zdravlje. Ipak, osnovna podela smoga je na:
Klasični – industrijski smog karakterističan je za sredinu 20. veka. Predstavlja mešavinu sumpor-dioksida, dima i čađi sa vlagom u vazduhu. Smog koji je gušio stanovnike Londona i Njujorka.
Fotooksidativni – smog modernog društva nastaje u savremenim gradovima kao rezultat hemijskih reakcija azotnih oksida, isparljivih organskih jedinjenja (VOC) i vodene pare pod dejstvom UV zračenja.
Koji god smog bio, on je simptom istog problema – zagađenog, nezdravog vazduha. Takav vazduh ako se ne prečisti ulazi u vaš dom. Na taj način smog ugrožava zdravlje vas i vaše porodice.
Veliki smog u Londonu
U decembru 1952. godine, London je prekrila gusta, tamnožuta magla. Bila je to otrovna mešavina čađi, sumpor-dioksida i vlage. Grad je gotovo paralisan. Autobusi su se kretali uz pomoć lampi i pešaka koji su ih vodili ulicama. Vozovi su stajali. Ljudi su se gubili. Za pet dana, više od 12.000 ljudi izgubilo je živote.
Taj događaj poznat je kao Veliki smog u Londonu.
Kada je Marquis Intelligence objavio tekst o Velikom smogu u Londonu na LinkedIn-u, javio im se očevidac događaja Alan Gregory. Danas je veštak za požare u ventilacionim kanalima kuhinja. Tada je bio dečak, ali se i dalje živo seća tog događaja. Dirnut objavom Marquis Intelligence napisao je komentar:
„Bio sam u Londonu tada – imao sam 8 godina – i gledao kako autobuse vodi čovek s lampom u ruci. Živeli smo u zajedničkoj kući koja je ložila ugalj.“
Pročitajte više o ovom događaju na ranijem blogu Marquis Intelligence:
Veliki smog u Londonu (1952): Pouke iz prošlosti
Istorija se ponavlja, jer ljudi ne uče iz nje
Smog ugrožava zdravlje, ali ga i dalje udišemo, nadajući se da to nema posledice.
Koliko još puta treba da dobijemo istorijski šamar?
Istorija, kažu, je učiteljica života. Ali ponavljanje je majka znanja.
Nažalost, iz sopstvenih katastrofa sa zagađenjem vazduha ne učimo – čekamo da se ponove.
Veliki smog u Londonu trebalo je da bude ne upozorenje, već alarm da se takva situacija nikada više ne ponovi.
Ali nije bilo tako. Nismo naučili lekciju.
Danas možemo precizno razumeti uzroke i posledice zagađenja, a ipak smog i dalje postoji.
Ljudi još uvek nisu dovoljno svesni koliko je čist vazduh važan.
Marquis Intelligence je među onima koji ne čekaju da se istorija ponovi – već uči iz nje, povezuje nauku i praksu, i razvija rešenja koja sprečavaju ponavljanje grešaka prošlosti.
U svetu u kojem i dalje smog ugrožava zdravlje, Marquis Intelligence pokazuje da je istinska inteligencija ona koja prepoznaje odgovornost.
Smog u Njujorku – ponovljen scenario
Samo godinu dana kasnije, krajem novembra 1953. godine, Njujork je doživeo sličnu epizodu smoga. Hiljade ljudi žalile su se na otežano disanje, a zabeležen je i porast smrtnosti. Ipak, ni to iskustvo nije bilo dovoljno da probudi svest.
U novembru 1966. godine, situacija se ponovila, ali u znatno težem obliku. Tokom tri dana, od 23. do 25. novembra, topla vazdušna masa i atmosferska inverzija zarobile su mešavinu sumpor-dioksida i ugljen-monoksida nad gradom. Smog je postao toliko gust da se jedva videlo. Teško se disalo. Od posledica je umrlo između 169 i 400 ljudi.
Bila je to najteža epizoda zagađenja vazduha u istoriji Njujorka. Odgovor na ekološku krizu bilo je osnivanje Agencije za zaštitu životne sredine – EPA (Environmental Protection Agency) 1970. godine.
Smog u savremenom dobu – isti problem, novi izvori
Danas uzrok nastanka smoga, uz povoljne meteorološke uslove, više nije samo dim iz dimnjaka. Zagađenje vazduha dolazi iz različitih izvora: saobraćaja, grejanja, poljoprivrede, otpada, plastike, pa čak i uređaja koje svakodnevno koristimo.
Fotooksidativni smog posebno je izražen u gradovima kao što su Los Anđeles, Meksiko Siti i Peking. Nastaje u reakciji sunčeve svetlosti sa izduvnim gasovima i VOC jedinjenjima. Iako vazduh često deluje „čisto“, koncentracije PM2.5 čestica i ozona dostižu nivoe koji ozbiljno ugrožavaju zdravlje.
Izvori su se promenili, ali posledice nisu – smog ugrožava zdravlje, a čist vazduh ostaje osnovni uslov života.
Spoljašnji i unutrašnji vazduh: koji je opasniji?
Iako je spoljašnji vazduh sve zagađeniji, ono što često zaboravljamo jeste da je vazduh u zatvorenom prostoru 2-5 puta zagađeniji od spoljašnjeg, upozorava EPA.
Pri tome, svega nekoliko procenata ljudi na svetu ima zadovoljavajući kvalitet spoljašnjeg vazduha. Dakle, velika je verovatnoća da je i spoljašnji vazduh na mestu gde živite lošeg kvaliteta. A taj vazduh nepozvan ulazi u vaš dom kada otvorite prozore i vrata.
U svakom domu ima puno unutrašnjih izvora zagađenja vazduha. Zagađenje unutrašnjeg vazduha stvaraju građevinski materijali, sredstva za čišćenje, oprema, farbe, lakovi i mikroplastika.
Nedovoljna ventilacija uzrokuju da i to dodatno zagađenje ostane u vazduhu našeg doma.
Na kraju, sve to zagađenje u unutrašnjem vazduhu udišemo, dok verujemo da smo „zaštićeni između svoja četiri zida“. I baš tu međ ta četiri zida čovek provede u proseku 65% svog života.
Kuće dišu, ali šta?
Prirodno provetravanje, otvaranjem prozora i vrata, često uzrokuje da se zagađujuće materije iz spoljašnjeg vazduha unose u prostor u kome živimo i radimo. Najčešće to su: PM čestice, azotni oksidi i alergeni. Nekada dolazi do formiranja smoga.
Zato treba imati u vidu da smog ugrožava zdravlje.
Međutim, ono što vaša kuća „diše” – dišete i vi.
Savremena rešenja za ventilaciju više nisu luksuz, već nužnost.
Marquis Intelligence razvija sisteme ventilacije za kuće i stanove. Ovi sistemi vas štite od zagađujućih materija iz spoljašnjeg vazduha, obezbeđuju povrat toplote i štede energiju i kućni budžet. Ali najvažnije obezbeđuju zdrav vazduh za vas i vašu porodicu. Rešenja Marquis Intelligence za prečišćavanje vazduha vraćaju prirodnu ravnotežu prostoru u kojem živimo.
VIDI TAKOĐE: Ventilacija kuća i stanova by Marquis Intelligence
VIDI TAKOĐE: Mini studija slučaja: Ventilacija stana u Beogradu
Ponavljanje je majka znanja
Od londonskog Velikog smoga, preko njujorškog 1953. i 1966, do današnjeg smoga u Pekingu i Delhiju – smog menja oblik, ali ne i posledice.
Smog ugrožava zdravlje, a zdravlje nema cenu. Zašto je onda skupo prečistiti vazduh?
Marquis Intelligence nastavlja da proučava, analizira i razvija napredna rešenja ventilacije.
Na taj način povezuje prošlost, sadašnjost i budućnost kvaliteta vazduha – jer razume da se zdravlje ljudi i održiva gradnja ne mogu razdvojiti.
Izvori
- The Great Smog of London, 1952 – UK National Archives
https://www.nationalarchives.gov.uk/education/resources/the-great-smog/ - Margaritoff, M. (2021, updated 2023). The Story Of The New York City Smog Of 1966 That Killed 200 People. All That’s Interesting.
https://allthatsinteresting.com/new-york-city-smog-1966 - S. Environmental Protection Agency (EPA): Air Quality Trends and PM2.5 Standards
https://www.epa.gov/air-trends - World Health Organization (WHO): Ambient (Outdoor) Air Pollution
https://www.who.int/news-room/fact-sheets/detail/ambient-(outdoor)-air-pollution - California Department of Public Health (2020): Wildfire Smoke and Toxic Exposure in Firefighters
https://www.cdph.ca.gov/Programs/EPO/Pages/Wildfire-Smoke.aspx
Ovaj tekst je deo serijala „Saznaj više o vazduhu kroz istoriju i ljude“ iz arhive Marquis Intelligence.
Dokument: MI-LAH-008.25 – Smog ugrožava zdravlje – ima li spasa?
