Zagađenje vazduha i dijabetes – nova naučna saznanja

Zagađenje vazduha i dijabetes usko su povezani, upozoravaju podaci najnovijih naučnih studija.
Zagađen vazduh odavno je prepoznat kao jedan od najvećih savremenih rizika po zdravlje.
Povezan je s bolestima srca, pluća i krvnih sudova.
Međutim, naučnici sada upozoravaju da njegovi efekti idu mnogo dalje.
Sve je više dokaza da zagađenje vazduha može poremetiti metaboličke procese u organizmu i povećati rizik od pojave dijabetesa tipa 2.

Da, dobro ste pročitali

Nastanak i razvoj dijabetesa tipa 2 može biti uzrokovan ne samo nepravilnom ishranom, nedovoljnom fizičkom aktivnošću, stresom i genetikom – već i zagađenim vazduhom.
Zagađen vazduh postaje prepoznat kao novi, podjednako opasan faktor rizika za nastanak i razvoj ove bolesti.

Iako su ranija istraživanja uglavnom bila usmerena na uticaj čestičnog zagađenja (PM₂.₅ i PM₁₀), novije studije obuhvataju i druge zagađujuće materije u vazduhu.
Najnoviji radovi sve češće povezuju zagađenje vazduha i dijabetes sa prisustvom azot-dioksida (NO₂) i ozona (O₃).
Nažalost, rezultati su zabrinjavajući. Sva ova jedinjenja povećavaju verovatnoću nastanka bolesti.

Kako zagađen vazduh doprinosi nastanku dijabetesa

Dijabetes tipa 2 danas je jedno od najrasprostranjenijih oboljenja u svetu. Prema Mayo Clinic, on nastaje kada telo ne koristi insulin pravilno ili ga ne proizvodi dovoljno.

Tradicionalno, uzroci su traženi u genetici, gojaznosti i načinu života.
Međutim, sve veći broj istraživanja pokazuje da zagađenje vazduha ima važnu, ali do sada potcenjenu ulogu.

Naime, udisanje zagađenog vazduha može izazivati hroničnu upalu i oksidativni stres. To ometa delovanje insulina i remeti ravnotežu glukoze u krvi.
Zbog toga je sve više dokaza da udisanje zagađenog vazduha može menjati metaboličke procese u organizmu. Samim tim, povećava se rizik od razvoja raznih oboljenja, pa i dijabetesa tipa 2.

VIDI TAKOĐE: Kako zagađen vazduh doprinosi stvaranju katarakte
VIDI TAKOĐE: Zagađenje vazduha i kancer – nova dimenzija rizika

Zagađenje vazduha i dijabetes – da li je uticaj merljiv?

„Izloženost česticama PM₂.₅ povezana je s povećanjem rizika od dijabetesa tipa 2 za 10% na svakih 10 µg/m³ dodatne koncentracije“, naveo je  Francesco Forastiere, profesor Imperial College London, u okviru WHO vebinara “Toxic Air is Fueling NCDs”.

Ove tvrdnje potvrđuju i najnovije meta-analize iz 2025. godine.
Rezultati pokazuju da se verovatnoća pojave dijabetesa tipa 2 povećava za oko:

– 12% pri izloženosti česticama PM₂.₅ i PM₁₀,

– 9% pri izloženosti azot-dioksidu (NO₂) i

– 5% pri izloženosti ozonu (O₃).

Drugim rečima, vazduh koji udišemo ima direktan i kvantifikovan uticaj na rizik od razvoja jednog od najčešćih hroničnih oboljenja današnjice.

No, ne treba zanemariti i druge zagađujuće materije u vazduhu i njihov uticaj na zdravlje i dužinu života. Naime, u vazduhu se nalaze i lakoisparljive organske komponente, oksidi sumpora, teški metali, kao i tzv. večite hemikalije.

Odakle dolazi svo to zagađenje?

Prema podacima Evropske agencije za životnu sredinu (EEA) najveći izvori zagađenja vazduha u Evropi potiču iz saobraćaja, energetike, industrije i individualnih ložišta.
Najviše opterećuju kvalitet vazduha fine čestice PM₂.₅ i PM₁₀, azot-dioksid (NO₂) i ozon (O₃).

• PM čestice (PM₂.₅ i PM₁₀) nastaju sagorevanjem fosilnih goriva, grejanjem na čvrsta goriva i industrijskim procesima. Lako prodiru u pluća i krvotok, izazivajući zapaljenske reakcije.
• Azot-dioksid (NO₂) uglavnom potiče od saobraćaja i sagorevanja goriva u termoelektranama. Deluje iritirajuće na disajne puteve i podstiče oksidativni stres.
• Ozon (O₃) se ne ispušta direktno, već nastaje hemijskim reakcijama u atmosferi između azotnih oksida i isparenja organskih jedinjenja, naročito tokom toplih, sunčanih dana.

Ova kombinacija čini da su zagađenje i njegovi efekti na zdravlje sveprisutni. Kako napolju, tako i u zatvorenom prostoru.

PFAS ili večite hemikalije (per- i polifluoroalkilne supstance) su postale globalni problem javnog zdravlja. Istraživanja ukazuju na njihovu povezanost s određenim vrstama kancera, hormonalnim poremećajima, smanjenom plodnošću, oštećenjem imunološkog sistema, ali i s dijabetesom tipa 2 i drugim hroničnim bolestima.

VIDI TAKOĐE: PFAS ili večite hemikalije – glupost ili pretnja?

Zagađenje vazduha – spolja i unutra

Iako se većina naučnih radova odnosi na spoljašnji vazduh, prosečna osoba napolju provodi oko 10% svog života. S druge strane oko 65% života mi provodimo u sopstvenom domu.
Zbog toga je pitanje kvaliteta unutrašnjeg vazduha podjednako važno. Možda čak i važnije od spoljašnjeg.

U zatvorenom prostoru koncentracije PM čestica, azotnih oksida i isparenja hemikalija često su dva do pet puta više nego napolju.
To znači da svaki dom, kancelarija ili škola može postati mikrookruženje u kojem zagađenje svakodnevno utiče na zdravlje. Ta izloženost može povećati rizik od metaboličkih poremećaja poput dijabetesa tipa 2.

Srećom, kvalitet vazduha u zatvorenom prostoru može se kontrolisati, i to uz pomoć savremenih tehnologija.

Rešenja koja donose promenu

Marquis Intelligence godinama razvija napredne sisteme ventilacije s integrisanim prečišćavanjem vazduha, koji omogućavaju čist, bezbedan i zdrav unutrašnji vazduh.
Upravo kontrola kvaliteta unutrašnjeg vazduha predstavlja jedan od najefikasnijih koraka u prevenciji dugoročnih posledica koje donosi zagađenje.

Vidi takođe: Ventilacija kuća i stanova
Vidi takođe: MCS – Ventilacija stana u Beogradu

Zaključak

Buduća naučna ispitivanja trebalo bi da obuhvate nekoliko važnih elemenata – ako već nisu.
Najpre, potrebno je detaljnije ispitati uticaje zagađujućih materija u vazduhu u zatvorenom prostoru, gde čovek provodi najveći deo svog života.
Dalje, neophodno je razmotriti sinergijsko delovanje različitih zagađujućih materija na zdravlje ljudi, ali i na biljni i životinjski svet koji deli isti vazduh sa nama.
Takođe, treba početi razmišljati i o sekundarnom uticaju zagađenog vazduha na zdravlje ljudi. Ono se odnosi na uticaj kroz unos hrane, vode i pića koje su bile izložene zagađenoj atmosferi.

U svakom slučaju, to je sveobuhvatan i dug proces koji zahteva posvećenost i zajedničku odgovornost. Naučnu, društvenu i ličnu.

Čist vazduh nije luksuz, već osnovno ljudsko pravo.

Naučni izvori:
https://doi.org/10.1016/j.envres.2025.120885
https://doi.org/10.1093/toxsci/kfu250
https://doi.org/10.1016/j.heha.2023.100062

Ovaj tekst deo je serijala „Zagađenje vazduha i zdravlje“, u kojem Marquis Intelligence kao društveno odgovorna kompanija ukazuje na negativan uticaj zagađenog vazduha na ljudsko zdravlje.
Dokument: MC-AP&H-009.25 – Zagađen vazduh i dijabetes – nova naučna saznanja.