PFAS ili večite hemikalije – glupost ili pretnja?

Šta su PFAS ili večite hemikalije?

PFAS zvuči kao ružna reč, a šta zapravo znači? Radi se o grupi hemikalija koje zaslužuju našu punu pažnju. PFAS ili večite hemikalije predstavljaju više od 15.000 različitih sintetičkih supstanci, poznatih kao per- i polifluoroalkilna jedinjenja. Koriste se širom sveta još od pedesetih godina prošlog veka, a danas se smatraju jednim od najuočljivijih zagađujućih materija moderne civilizacije.

Zahvaljujući izuzetno jakoj vezi između ugljenika i fluora, PFAS hemikalije imaju izuzetnu hemijsku i termičku stabilnost. To ih čini otpornim na oksidaciju, UV zračenje i biološku razgradnju. Osim toga, poseduju svojstva odbijanja vode i ulja, zbog čega su našle široku primenu – ali i postale izuzetno tvrdokorni zagađivači koji opstaju i u prirodi i u ljudskom telu decenijama.

Da li se PFAS ili večite hemikalije svakodnevno koriste?

Na žalost da. PFAS hemikalije vrebaju iz velikog broja proizvoda koje svakodnevno koristimo. Ima ih na primer u sledećim proizvodima:

• nelepljivim tiganjima i drugim posudama za pripremu (teflon),
• materijalima za pakovanje i posluživanje hrane, kao što su obložene kartonske kutije, plastične čaše, slamčice i sl.,
• tekstilu otpornom na vodu, ulje i fleke,
• raznim kozmetičkim sredstvima i njihovoj ambalaži,
• aparatima za domaćinstvo i industriju,
• elektronici – telefoni, kompjuteri, tableti,
• protivpožarnim penama,
• pa čak i u medicinskoj opremi.

Ove supstance ne možete videti, osetiti njihov ukus. Ali ih gotovo sigurno već nosite u sebi.

Da li PFAS ili večite hemikalije ulaze u naše telo?

Ljudi su najčešće izloženi PFAS hemikalijama kontaminiranom hranom i vodom. Međutim, najnovija naučna otkrića potvrđuju da PFAS ulaze u naša tela i putem vazduha. U lanac ishrane dospevaju korišćenjem posuđa i ambalaže koje ih sadrže.Dodatno, dolazi do izloženosti:

• kroz kožu, kozmetikom i proizvodima za održavanje domaćinstva,
• udisajem PFAS-a koji su prisutni u vazduhu – bilo vezani za PM2.5 čestice, bilo u isparljivom obliku,
• u radnim sredinama, naročito u industriji fluorohemikalija.

PFAS ili večite hemikalije su globalni problem javnog zdravlja

Večitih hemikalija ima u vodi, vazduhu, zemlji, biljkama, životinjama, ljudskom telu.

Zabeleženi su u organizmu svake testirane osobe u Evropi, čak i u fetusima.

PFAS hemikalije su postale globalni problem javnog zdravlja. Izloženost njihovom dejstvu povezuje se sa:

• određenim vrstama kancera,
• hormonalnim poremećajima,
• smanjenom plodnošću,
• oštećenjem imunološkog sistema,
• dijabetesom tipa 2 i drugim hroničnim bolestima.

Dugo se verovalo da su glavni putevi unosa PFAS hemikalija hrana i voda. Međutim, novija istraživanja pokazala su da se PFAS sve češće unose udisanjem, jer se vezuju za fine čestice PM2.5 koje dospevaju duboko u pluća, dok najsitnije tzv. ultra fine čestice iz vazduha ulaze u krvotok. Tako se one u ovom savezu sa PM2.5 česticama mogu povezati i sa dugim spektrom drugih bolesti. Srčani udar. Moždani udar. Astma. Mentalne bolesti i mnoge druge.

PFAS se prenosi sa majke na fetus

Naučnici su dokazali da se PFAS hemikalije prenose sa majke na plod putem posteljice, kao i na novorođenče putem dojenja. Ova činjenica dodatno pojačava zabrinutost zbog prisustva PFAS-a u svakodnevnom okruženju – čak i u prenatalnim fazama života.

Koktel otrova: PM2.5 i PFAS

PM2.5 su čestice prečnika manjeg od 2.5 mikrometra. Male su, ali izuzetno štetne.

Kada se PFAS hemikalije vežu za njih, nastaje toksični aerosol koji se lako prenosi kroz atmosferu i prodire duboko u organizam.

Još alarmantnije: nema sigurne doze izloženosti – čak i male koncentracije PFAS-a na PM2.5 česticama predstavljaju zdravstveni rizik.

Zato ovaj kombinovani efekat sve više privlači pažnju naučne zajednice. Prema radu objavljenom u časopisu Environmental Science & Technology (DOI: 10.1021/acs.est.5c07694), detekcija PFOA (jedne od PFAS hemikalija) u vezanom obliku za PM2.5 u urbanim sredinama ukazuje na ozbiljan potencijalni rizik po zdravlje. Autori pozivaju na šira istraživanja i precizniju toksikološku i epidemiološku analizu ovih spojeva.

EU inicijativa za zabranu PFAS hemikalija

Evropska unija je pokrenula jednu od najambicioznijih inicijativa do sada – zabranu više od 10.000 PFAS supstanci kroz mehanizme Uredbe REACH (Registracija, evaluacija, autorizacija i ograničenje hemikalija). Ova inicijativa predviđa postepeno ukidanje upotrebe PFAS-a u različitim sektorima – osim tamo gde ne postoji zamena.

U januaru 2023, pet evropskih zemalja (Nemačka, Holandija, Danska, Švedska i Norveška) podnele su zajednički predlog Evropskoj agenciji za hemikalije (ECHA), s ciljem da se sve PFAS hemikalije u EU ograniče kao grupa, zbog njihove toksičnosti, perzistentnosti i bioakumulacije.

Završna odluka o ograničenju PFAS supstanci očekuje se 2025. godine, nakon javnih konsultacija i naučne evaluacije. Ako bude usvojena, to će biti najveća zabrana supstanci ikada sprovedena u okviru EU zakonodavstva o hemikalijama.

I dok ne postoji zakonsko ograničenje za PFAS ili večite hemikalije, makar postoji za PM2.5.

POGLEDAJTE TAKOĐE: Novi standard za PM u vazduhu – EPA, USA
POGLEDAJTE TAKOĐE: Novi EU propisi o kvalitetu vazduha

Kako se reguliše zagađenje vazduha PM2.5 česticama?

S obzirom na ozbiljne zdravstvene posledice koje PM2.5 čestice izazivaju – uključujući i mogućnost da postanu nosači PFAS hemikalija – njihova koncentracija u vazduhu je zakonski regulisana.

Međutim, propisi se razlikuju:

• 25 µg/m³ – Srbija
• 10 µg/m³ – EU
• 9 µg/m³ – SAD (EPA preporuke)
• 8 µg/m³ – Australija
• 5 µg/m³ – preporuka Svetske zdravstvene organizacije (SZO)

Uprkos preporuci SZO, dozvoljena koncentracija u Srbiji je čak pet puta viša, što znači da je stanovništvo dodatno izloženo nevidljivim, ali ozbiljnim opasnostima.

POGLEDAJTE TAKOĐE: Čestice PM2.5 prema novom Zakonu o zaštiti vazduha

Kako se zaštititi?

Iako pojedinac ne može u potpunosti da izbegne izloženost PFAS hemikalijama, sledeće mere mogu smanjiti rizik:

• izbegavanje upotrebe posuđa sa nelepljivim premazom ako nije označeno kao PFAS-free,
• korišćenje staklene ili nerđajuće ambalaže za skladištenje hrane,
• izbor prirodnih tekstila umesto vodootpornih ili fleka-otpornih materijala,
• čitanje sastava kozmetike i izbegavanje proizvoda sa oznakom „fluoro“ ili „PTFE“,
• prečišćavanje vode,
• ventilacija sa dobrom filtracijom i prečišćavanjem vazduha.

Izvori:

• • • Environmental Science & Technology, Viewpoint, July 18, 2025, DOI: 10.1021/acs.est.5c07694, https://pubs.acs.org/doi/10.1021/acs.est.5c07694
    • The Guardian, 19. jun 2025: https://www.theguardian.com/environment/2025/jun/19/world-worst-case-of-pfas-forever-chemicals-contamination-kallinge
    • The Scientist: https://www.the-scientist.com/pfas-exposure-and-health-effects-72472
    • OECD PFAS Global Database: https://www.oecd.org/en/topics/sub-issues/risk-management-risk-reduction-and-sustainable-chemistry.html
    • ECHA – European Chemicals Agency: https://echa.europa.eu/information-on-chemicals
    • https://newsinhealth.nih.gov/2025/01/what-are-pfas

Ovaj tekst deo je serijala „Kvalitet vazduha, ekologija i održivost“ kompanije Marquis Intelligence. Serijal se bavi izvorima zagađenja, tehničkim i tehnološkim rešenjima i njihovim uticajem na kvalitet vazduha.
Dokument: MI-AES-004.25 – PFAS ili večite hemikalije – glupost ili pretnja?