Novi EU propisi o kvalitetu vazduha

Evropska unija je 2. oktobra 2024. usvojila revidiranu Direktivu o kvalitetu spoljašnjeg vazduha, sa ciljem postizanja nulte zagađenosti do 2050. godine. Novi EU propisi o kvalitetu vazduha postavljaju jasne granice za zagađujuće materije kako bi se zaštitili ljudsko zdravlje i ekosistemi. U nastavku su navedene zagađujuće materije u vazduhu na koje se propisi odnose, njihov kratki opis i efekti koje one imaju po zdravlje ljudi, kao i novi limiti prema novousvojenoj direktivi:

1. PM2.5
   

   Čestično zagađenje veličine do 2,5 µm, lako ulazi u pluća i može uzrokovati ozbiljne zdravstvene probleme poput respiratornih i kardiovaskularnih bolesti, a posebno čestice ispod 1 µm. Ove čestice često nose na sebi i druge vrste zagađenja kao što su lakoisparljive organske komponente, azotni oksidi i sl.

   • Dozvoljeni limiti:
     1 dan: 25 µg/m³ (ne sme se premašiti više od 18 puta godišnje);
     Kalendarska godina: 10 µg/m³.

2. PM10
   

   Čestično zagađenje veličine do 10 µm, koje predstavlja opasnost za respiratorni sistem. Krupnije čestice izdvajaju se na zaštitnim barijerama u gornjim disajnim putevima (dlačice u nosu, sluzokoža i sl.).

   • Dozvoljeni limiti:
     1 dan: 45 µg/m³ (ne sme se premašiti više od 18 puta godišnje);
     Kalendarska godina: 20 µg/m³.

3. Azotni dioksid (NO2)
   

   Gas koji potiče uglavnom od sagorevanja goriva u motorima vozila i industrijskih izvora. Poznat je po tome što pogoršava astmu i druge respiratorne probleme.

   • Dozvoljeni limiti:
     1 sat: 200 µg/m³ (ne sme se premašiti više od 3 puta godišnje);
     Kalendarska godina: 40 µg/m³.

4. Sumpor-dioksid (SO2)
   

   Štetni gas koji može izazvati iritaciju disajnih puteva i doprineti stvaranju kiselih kiša.

   • Dozvoljeni limiti:
     1 sat: 350 µg/m³ (ne sme se premašiti više od 3 puta godišnje);
     1 dan: 125 µg/m³ (ne sme se premašiti više od 3 puta godišnje).

5. Benzen
   

   Kancerogena materija koja se nalazi u emisijama iz motora sa unutrašnjim sagorevanjem vozila i industrijskih postrojenja.

   • Dozvoljeni limit:
     Kalendarska godina: 5 µg/m³.

6. Ugljen-monoksid (CO)
   

   Bezbojni gas bez mirisa, opasan po život jer ometa sposobnost krvi da prenosi kiseonik.

   • Dozvoljeni limit:
     Maksimalni dnevni osmočasovni prosek: 10 mg/m³.

7. Olovo (Pb)
   

   Teški metal koji može ozbiljno oštetiti nervni sistem, naročito kod dece.

   • Dozvoljeni limit:
     Kalendarska godina: 0,5 µg/m³.

8. Arsen (As)
   

   Kancerogen, prisutan u vazduhu u tragovima zbog industrijskih emisija.

   • Dozvoljeni limit:
     Kalendarska godina: 6,0 ng/m³.

9. Kadmijum (Cd)
   

   Još jedan toksičan metal koji može izazvati oštećenje bubrega i pluća.

   • Dozvoljeni limit:
     Kalendarska godina: 5,0 ng/m³.

10. Nikal (Ni)
    

    Metal koji može izazvati iritaciju kože, kao i respiratorne probleme kada se udiše.

    • Dozvoljeni limit:
      Kalendarska godina: 20 ng/m³.

11. Benzo(a)piren
    

    Polutant koji se povezuje sa rizikom od razvoja raka pluća, uglavnom prisutan u emisijama iz saobraćaja i industrije.

    • Dozvoljeni limit:
      Kalendarska godina: 1,0 ng/m³.

Novi EU propisi o kvalitetu vazduha podstiču države članice EU da unaprede svoje sisteme za praćenje i izveštavanje o kvalitetu vazduha, kao i da uvedu mere kako bi se smanjilo zagađenje na bezbedne nivoe.

Marquis Intelligence na svom Blogu objavljuje informacije vezano za usvajanje novih propisa i standarda vezano za kvalitet vazduha, ali obrađuje i razne druge teme vezano za uticaj kvaliteta vazduha na čovekovo zdravlje.

Izvor: Direktiva Evropskog parlamenta i Saveta o kvalitetu spoljašnjeg vazduha i čistijem vazduhu za Evropu (recast), 2024. [Dokument PE-CONS 88/24]