Ignaz Semmelweis: Spasitelj porodilja i novorođenčadi

Mađarski lekar Ignaz Semmelweis, poznat i kao „spasitelj majki“, zauvek je promenio istoriju medicinske prakse i higijene sredinom 19. veka. Njegovo ime postalo je simbol borbe za živote porodilja i novorođenčadi. U vreme kada su porođajne groznice odnosile hiljade života, on je prvi dokazao da se uzrok krije u nehigijenskoj medicinskoj praksi. Pokazao je da se tragedije smrtnih ishoda mogu sprečiti jednostavnom, ali tada revolucionarnom metodom – pranjem ruku.

Tragedija u Beču

Na Prvoj akušerskoj klinici bečke Opšte bolnice, gde je Semmelweis postao asistent 1. jula 1846., klinika je radila u dve smene koje su se dvadesetčetvoročasovno smenjivale. Jednu su vodili lekari, a drugu babice.

Smrtnost kod porodilja i novorođenčadi bila je nesrazmerna. Mnogo više ih je umiralo u lekarskoj smeni.

Smrtnost porodilja u smeni lekara dostizala je 25–30%, prema Encyclopaedia Britannica. Drugim rečima, gotovo svaka treća porodilja je umrla na porođaju u lekarskoj smeni.
Kod babica je smrtnost bila višestruko manja.

Žene su zato često čekale ispred kapije bolnice u lekarskoj smeni. Nadale su se da će uspeti da dočekaju smenu babica pre nego što uđu. Znale da su im šanse za preživljavanje znatno veće u tom slučaju.

Kako je Ignaz Semmelweis došao do otkrića?

Prekretnica je nastupila u maju 1847. kada je njegov prijatelj profesor Kolletschke umro od infekcije nakon povrede tokom obdukcije.
Ignaz Semmelweis je shvatio da lekari za razliku od babica odlaze u mrtvačnicu kada nemaju obaveze na odeljenju kako bi radili obdukcije i tako učili o anatomiji. Posle bi se vraćali na odeljenje i nesvesno prenosili „truležne čestice“ iz mrtvačnice na porodilje.

U junu 1847. godine Ignaz Semmelweis je obavezno pranje ruku u rastvoru hlornog kreča. Rezultat je bio dramatičan. Smrtnost je pala ispod 2%.

Ignaz Semmelweis javno iznosi svoja otkrića

Semmelweisova zapažanja počela su da se šire kroz tekstove i predavanja njegovih savremenika. 15. maja 1850. godine. Lično je izneo svoja otkrića pred Bečkim medicinskim društvom (Gesellschaft der Ärzte in Wien), kroz usmeno predavanje.

Uprkos dokazima, njegovi savremenici nisu želeli da prihvate činjenicu da njihova praksa ubija porodilje.

Pionirske korake u medicinskoj higijeni, ventilaciji, ali i u prikupljanju i obradi statističkih podataka dala je i Florens Najtingejl o kojoj smo ranije pisali.

>> Vidi takođe: Čist vazduh pomaže izlečenju: Florens Najtingejl

Otpor i tragičan kraj

Otpor je bio žestok. Mnogi lekari su ga doživljavali kao ličnu optužbu.

Godine 1861. objavio je knjigu „Etiologija, pojam i profilaksa porođajne groznice“. I pored nepobitnih podataka, naišao je na podsmeh i odbijanje.

U leto 1865. kolege su ga pod izgovorom lekarskog pregleda odvele u bečki azil za umobolne. Iako postoje priče da su ga lekari pretukli, pa odveli u ustanovu za mentalno poremecene, zvanicni podaci su nesto drugačiji.

Zvanično, u azilu su ga stražari pretukli. Rana na ruci, zadobijena tom prilikom, se inficirala. Dve nedelje kasnije, 13. avgusta 1865., Ignaz Semmelweis je umro od sepse.
Ironično. Baš od bolesti protiv koje se borio čitavog života.

Pouka iz prošlosti

Još je Hipokrat primetio povezanost bolesti sa vazduhom koji udišemo:
„Neke bolesti nastaju iz načina života koji vodimo; druge iz samog vazduha koji udišemo.“

Prljave ruke u 19. veku odnose mnoge živote.
Tragična smrt Dženet Parker, poslednje zvanične žrtve velikih boginja, zaražene virusom iz ventilacije bila je još jedna opomena 1978. godine.

>> Vidi takođe: Dženet Parker: žrtva virusa iz ventilacije

To nije bilo dovoljno. Desila se pandemije Covida-19. Virus se širio vazduhom i odnosio hiljade života. A da li je tako moralo?

Mogli smo već naučiti da vazduh može biti smrtonosan, ali i spasonosan.

A kava je situacija danas?

Istorija se ponavlja.

I danas se dešavaju propusti. Ni danas ljudi ne mogu da prihvate da je vazduh osnova života i zdravlja. Uspeha.

Marquis Intelligence se u svom radu susreo sa sličnim primerima koji su zabeleženi u istoriji. Pre par godina stigla je specifikacija za izradu tehničkog rešenja za dodatno prečišćavanje vazduha za jednu opštu bolnicu.

Tehnički tim Marquis Intelligens-a mu je pristupio sa standardnom profesionalnošću i pedantnošću i odmah uočio da su neonatologija i mrtvačnica povezane na isti sistem ventilacije. Istu klima komoru. Odmah su se setili primera Ignaza Semmelweisa i skrenuli pažnju projektantu da je takvo povezivanje nedopustivo. Projektant je pročitao detaljnu ekspertizu i obrazloženje Marquis Intelligence-a i prihvatio ga bez pogovora. Na taj način je sprečen mogući kobni scenario.

Marquis Intelligence – primer iz prakse

Danas znamo koliko je kvalitet vazduha značajan za zdravlje, uključujući i reproduktivno zdravlje i uspeh vantelesne oplodnje. Marquis Intelligence je u svojoj višedecenijskoj praksi unapredio kvalitet vazduha u više desetina zdravstvenih ustanova. Među njima se po značaju, iako nije velika, izdvaja privatna Specijalna ginekološka bolnica “Ferona” u Novom Sadu.

U ovoj ustanovi posebno se vodi računa o higijeni uopšte, pa i o higijeni vazduha. Iako su primenili najviše stepene filtracije HEPA filetrima u sistemima ventilacije, odlučili su da angažuju Marquis Intelligence za dodatno poboljšanje uslova.
Naime u ovoj bolnici vrlo uspešno se sprovodi proces vantelesne oplodnje. U tom procesu svaka jajna ćelija je dragocena.

O važnosti vazduha za vantelesnu oplodnju pisali smo i ranije.

>> Vidi takođe: Zapanjujući uticaj zagađenja vazduha na uspeh vantelesne oplodnje

Po principu „ključ u ruke“, Marquis Intelligence je ugradio sistem za dodatnu obradu vazduha putem dielektričnog barijernog pražnjenja, sa automatskim regulacionim krugom za kontrolu kvaliteta vazduha i regulaciju rada. Garantovani efekti bili su uklanjanje svih mirisa koji potiču od lakoisparljivih organskih materija iz spoljašnjeg vazduha.

Zahvaljujući ovakvom pristupu i sveobuhvatnoj brizi o higijeni, uključujući i higijenu vazduha, Specijalna ginekološka bolnica Ferona dodatno je učvrstila svoj ugled i proglašena je za najbolju privatnu bolnicu u oblasti vantelesne oplodnje u Srbiji za period 2024/2025. Ovo priznanje potvrđuje da vrhunski rezultati u reproduktivnom zdravlju nisu mogući bez pažljivo kontrolisanog kvaliteta vazduha.

Kulturno nasleđe

Sećanje na Ignaza Semmelweisa čuva se i u kulturi. Njegova statua stoji ispred Medicinskog univerziteta u Budimpešti, a bista se nalazi i na Medicinskom fakultetu u Beču. Njegov život i rad bili su tema dokumentarnih filmova, dok se u edukativnim serijama i animacijama za decu prikazuje kao pionir higijene i lekar koji je spasao bezbroj života.

Istorija, sadašnjost i budućnost

Semmelweis je pokazao koliko jedan pionir može promeniti tok medicine. Danas, više od 160 godina kasnije, pouke su iste – higijena i kvalitet vazduha presudni su za zdravlje.

Marquis Intelligence je pionir u rešavanju izazova vezanih za ventilaciju i prečišćavanje vazduha u regionu. Sa svojom 4D matricom pruža tailor-made rešenja i dokazuje parametre rada u bolnicama, klinikama i sterilnim zonama. Tako Marquis Intelligence povezuje istorijske pouke sa savremenom ekspertizom i potvrđuje svoju ulogu priznatog brenda za ekspertska rešenja koja obezbeđuju bezbednost, zdravlje i održivost.

Izvori

Encyclopaedia Britannica: Ignaz Semmelweis
Wikipedia: Ignaz Semmelweis
The British Journal of Psychiatry (Cambridge): Epidemics: wash your hands! The asylum delivery and violent death of Ignaz Semmelweis
Cambridge Univ. Press: Semmelweis and his predecessors
Semmelweis University Library: Years in Vienna
Dr Alanna Collen: 10% Human

Ovaj tekst je deo serijala „Saznaj više o vazduhu kroz istoriju i ljude“ iz arhive Marquis Intelligence.
Dokument: MI-LAH-007.25 – Ignaz Semmelweis: Spasitelj porodilja i novorođenčadi