Potencijalni ekološki uticaj eksploatacije litijuma u Srbiji

Danas 24. jula 2024. u naučnom časopisu Scientific Reports objavljen je rad „The influence of exploration activities of a potential lithium mine to the environment in Western Serbia”. Autori rada: Dragana Đorđević, Jovan M. Tadić, Branimir Grgur, Ratko Ristić, Sanja Sakan, Jelena Brezjanović, Vladimir Stevanović i Bogdan Šolaja, pokušali su da utvrde na naučnoj osnovi koji je potencijalni ekološki uticaj eksploatacije litijuma u Srbiji.

Cilj rada je bio ispitivanje i procena ekološke, eko-hemijske i socio-ekološke opasnosti povezane sa aktivnostima eksperimentalnog bušenja i predloženim otvaranjem rudnika i fabrike za preradu litijuma u ​​Jadru, Srbija.

U ovom radu svaka reč ima veliku težinu, a mi vam prenosimo najvažnije zaključke, koji s obzirom na grupu eminentnih naučnika koji su rad potpisali treba uzeti veoma ozbiljno.

Ležište litijuma u ​​Jadru nije vredno eksploatacije u pogledu ekoloških rizika

Veliki problem vezan za eksploataciju litijuma u ​​svetu je agresivan proces hemijske ekstrakcije koji uključuje potrošnju:

• ogromne količine koncentrovanih mineralnih kiselina – pre svega koncentrovane sumporne kiseline,
• enormne količine vode za proizvodnju litijum karbonata, što bi posledično stvorilo ogromne količine otpadnih voda, koje bi predstavljale veliku i trajnu opasnost od zagađivanja površinskih i podzemnih voda,
• velike količine fosilnih goriva za obezbeđivanje energije neophodne za proizvodne procese.

Planirana pozicija rudnika i prerađivačke fabrike u Jadru u zapadnoj Srbiji nalazi se usred plodnog zemljišta. Ono je okruženo naseljima sa oko 20.000 stanovnika lokalne zajednice. Lokacija je iznad jedne od tri najveće rezerve podzemne pijaće vode u Srbiji, a koja bi sigurno bilo uništeno. Jalovište bi bilo između dve bujične reke.

Iskopavanje rude litijuma u ​​ Jadaru, u naseljenom i živom poljoprivrednom kraju, bio bi prvi i jedinstven takav slučaj u svetu.

Iako se čini da litijum igra značajnu ulogu u smanjenju emisije gasova staklene bašte (GHG), treba uzeti u obzir da je u procesu njegove proizvodnje iz rudnih izvora potrebna ogromna količina energije. Ta energija se dobija sagorevanjem fosilnih goriva uz emisiju značajne količine ugljen dioksida (CO2). S toga njegova eksploatacija ne doprinosi smanjenju emisije CO2.

Ležište litijuma u ​​Jadru nije vredno eksploatacije u pogledu ekoloških rizika! Sa ~ 1% globalnih rezervi litijuma ovo ležište ne nudi količine litijuma koji će rešiti problem klimatskih promena na globalnom nivou.

Sadržaj litijuma u ​​Jadru predstavlja samo oko 1% svetskih rezervi

Uprkos obilju litijuma na planeti Zemlji, nema mnogo koncentrisanih depozita, ili „rezerva“, koje se mogu isplativo eksploatisati.
Najveća nalazišta litijuma u ​​svetu nalaze se u području takozvanog litijumskog trougla. Njega čine Čile, Argentina i Bolivija. Tu se nalazi oko 70% litijuma u tkz. slancima i oko 10% u obliku rudnih stena. Među rudnim stenama su spodumen, lepidolit, hektorit i jadarit.

Najlakši i po životnu sredinu najmanje štetan način eksploatacije litijuma je iz slanih rastvora. S druge strane, eksploatacija iz rudnih stena ima teške ekološke posledice. S toga se rudarenje litijuma obično sprovodi u pustinjama i nenaseljenim područjima.

Obradović i dr. su prvi izvestili o visokom sadržaju litijuma i bora u Jadarskoj dolini 1999. godine
Mineral jadarit okarakterisali su 2007. Vhitfield et al. Prema nedavnim izveštajima, nalazišta pronađena u dolini Jadar su značajna i imaju potencijal da zadovolje do 90% trenutnih evropskih potreba za litijumom. Ipak, sadržaj litijuma u ​​Jadru predstavlja samo oko 1% svetskih rezervi.

Početni rezultati analiza odabranih hemijskih elemenata iz rudarske zone Jadar u lokalnom tlu i rečnim vodama pokazuju da je uticaj na životnu sredinu tokom faze istraživanja evidentan.

Naučna debata je izazvala zabrinutost. Pre svega oko ekoloških, eko-hemijskih, socio-ekoloških i tehnoloških rizika. Dodatnu zabrinutost nameću upitna tehnološka rešenja obrade jadarita.

Bibliometrijska istraživanja otkrivaju da većina objavljenih studija dolazi iz zemalja koje koriste litijum. Ona se uglavnom fokusiraju na životni ciklus baterije i njene troškove. Samo oko 5% ovih studija fokusira se na društveno-ekološke uticaje. Samo 2% dolazi iz zemalja koje proizvode litijum.

S toga treba pažljivo analizirati potencijalni ekološki uticaj eksploatacije litijuma u Srbiji.

Pregled procena ekološkog rizika rudnika litijuma Jadar u Zapadnoj Srbiji

1. Geografski i društveni uticaj:

   • Rudnik litijuma Jadar planira se u zapadnoj Srbiji, u blizini granice sa Bosnom i Hercegovinom, u oblasti poznatoj po poljoprivrednoj proizvodnji.
   • Projekat bi zauzeo teritoriju okolnih sela sa oko 20.000 stanovnika i onemogućio u mnogome poljoprivrednu delatnost kojom se stanovnici trenutno pretežno bave.

2. Prostorno pokrivanje i degradacija zemljišta:

   • Projekat bi se prostirao na površini između 2031 i 2431 ha. Pri tomea 533 ha zemljišta bi bila uništena u početnoj fazi projekta, uključujući 203 ha šuma i 317 ha obradivog zemljišta.
   • Eksploatacija rude i ispumpavanje ili curenje podzemnih voda doveli bi do sleganja skoro 850 ha zemljišta.

3. Rizik od kontaminacije:

   • Ispitivanja su pokazala da su koncentracije arsena u poljoprivrednom zemljištu oko curenja na bušotinama višestruko premašile nacionalne granične vrednosti (29 mg kg−1). Ponegde čak prelaze remedijalnu vrednost (55 mg po kilogramu).
   • Prema kanadskom Ministarstvu za zaštitu životne sredine, granična vrednost za arsen u poljoprivrednom zemljištu je 11 mg po kilogramu. Za stambene, parkovske, institucionalne, industrijske, komercijalne i zemljište druge namene granična vrednost je 18 mg po kilogramu.
   • Koncentracije arsena, bora i litijuma u vodi reke Jadar nizvodno su bile značajno više u poređenju sa uzvodnim nivoima (9, 17 i 3 puta veće na 25 km nizvodno u poređenju sa 2 km uzvodno od potencijalnog rudnika u dolini Jadra). Ovi rezultati ukazuju na uticaj istraživačkih aktivnosti na akumulaciju ovih elemenata u vodi reke Jadar, blizu njenog ušća u međunarodnu reku Drinu.

4. Ekološki rizici i degradacija:

   • Problemi opisani u radu odnose se samo na istraživačke aktivnosti rudarske kompanije. Predviđa se da bi otvaranjem rudnika, osim umnožavanja postojećih problema, nastali novi problemi. Njih bi uzrokovali odlaganje jalovine u blizini reke Korenita i Jadar, kao i u dolini reke Štavice iznad rudnika litijuma i postrojenja za preradu rude.
   • Očekuje se da će rudnička otpadna voda, zajedno sa bukom, zagađenjem vazduha i svetlosnim zagađenjem, ugroziti živote brojnih lokalnih zajednica, poljoprivredu, stočarstvo i pčelarstvo.
   • Godišnje emisije CO2 iz projekta Jadar procenjuju se na 428 do 522 CO2eq/kt godišnje.

5. Socijalni i ekološki rizici:

   • Globalno, rudarenje litijuma se uglavnom vrši samo u pustinjskim i nenaseljenim područjima. Dolina Jadra je nasuprot tome naseljena. Ispod nje je važan rezervoar visokokvalitetne plitke podzemne vode za piće.
   • Prerada jadarita u Srbiji generisala bi opasan otpad zbog visokog sadržaja bora i arsena.

6. Socio-ekonomski uticaji:

   • Kvalitativna analiza podataka sprovedena u julu 2021. godine u Gornjim Nedeljicama otkrila je dokaze o zagađenju zemljišta i vode, te krčenju šuma. Takođe, evidentirano je i prinudno raseljavanju stanovnika zbog istraživačkih aktivnosti kompanije Rio Tinto.
   • Intervjui sa stanovnicima ukazuju na više problema od početka istraživanja rudnika. Degradacija životne sredine. Rastuća društvena zabrinutost. Stanovnici se protive otvaranju rudnika. Oni zahtevaju očuvanje svoje zemlje i sredstava za život.

7. Zaključak:

   • Eksploatacija rude litijuma u zapadnoj Srbiji u naseljenoj i plodnoj poljoprivrednoj oblasti bio bi prvi takav slučaj u svetu.
   • Izgradnja rudnika i postrojenja za preradu unutar istog industrijskog kompleksa uništila bi životne aktivnosti oko 20.000 ljudi lokalne zajednice.

Projekat rudnika litijuma Jadar nosi sa sobom značajne ekološke, društvene i ekonomske rizike. Uništavanje poljoprivrednog zemljišta. Kontaminacija voda. Gubitak biološke raznolikosti i degradacija životne sredine. To su samo neki od ozbiljnih izazova koje ovaj projekat donosi.

Potencijalni ekonomski benefiti ne opravdavaju potencijalni ekološki uticaj eksploatacije litijuma u Srbiji. Naime, ne očekuje se da rudnik može nadoknaditi štetu koja bi bila naneta lokalnoj zajednici i ekosistemu u ovoj i budućim generacijama.

Na Blog stranici Marquis Intelligence možete naći mnogo sličnih ekoloških tema, pre svega vezanih za zagađenje vazduha.