Oštećen asfalt – nevidljive ekološke posledice

Poslednjih dana u medijima se dosta pisalo o oštećenom kolovozu kod Ušća u Beogradu. To je povod da se zapitamo – šta oštećen asfalt znači za životnu sredinu dok se ne popravi?

Iako je jasno da će sanacija uslediti, u međuvremenu oštećen put postaje izvor dodatnih emisija koje utiču na vazduh, vodu, buku i potrošnju goriva. Ne samo ovde, nego uopšte.

Habanje guma i samog kolovoza

Neravan, hrapav tj. oštećen asfalt značajno povećava trenje između gume i puta. Rezultat je ubrzano habanje pneumatika, ali i samog izrovanog kolovoza. Kod deonice sa velikim protokom vozila, emisija čestica je višestruko veća nego na putevima sa neoštećenim površinama.

Čestice koje nastaju pri trenju pneumatika poznate su kao tire & road wear particles (TRWP). To je mešavina gume, bitumena i mineralnih komponenti iz asfalta. Posebno su opasne jer su sitne, često u PM2.5 i PM10 opsegu. To znači da lako dospevaju u pluća, a zatim i u krvotok (Kole et al., 2017).

Neizduvne emisije – skriveni deo problema

Decenijama se fokus stavljao na emisije iz auspuha. Ipak, tehnologija motora napreduje i smanjuje njihov udeo, ali drugi problem postaje dominantan. Neizduvne emisije, koje nastaju usled habanja guma, kočnica i puta. One danas u evropskim gradovima čine i do 75% ukupnog PM10 iz drumskog saobraćaja (EEA, 2020).

Oštećen asfalt ovaj problem dodatno pogoršava. Naime, svaka neravnina na kolovozu povećava količinu oslobođenih čestica.

Hemijska komponenta: 6PPD i 6PPD-Q

Pored mehaničkih čestica, posebnu pažnju privlači aditiv 6PPD iz pneumatika. U kontaktu sa ozonom on prelazi u 6PPD-quinone (6PPD-Q). Ovo jedinjenje naučno je dokazano kao akutno toksično za ribe, a otkriveno je u kišnim oticanjima u urbanim zonama (Tian et al., 2021).

To pokazuje da se čestice i hemikalije sa ulica posle svake kiše mogu ispirati i u reke. Dakle, ne govorimo samo o vazduhu – govorimo i o vodi.

Buka kao signal

Vozači često primećuju da na oštećenim deonicama buka postaje drastično pojačana. Zvuk sličan onome kada se prelazi preko bele linije na putu nije samo problem komfora – on je akustični indikator povećanog trenja i gubitka energije (Sandberg & Ejsmont, 2002). Svaki decibel više u ovom slučaju znači i veću emisiju čestica u vazduh.

Povećana potrošnja goriva i izduvne emisije

Još jedan aspekt problema često ostaje nevidljiv. Kada je asfalt hrapav i izbrazdan, vozilo troši više energije da savlada kotrljanje. To se meri tzv. IRI indeksom (International Roughness Index), izraženim u metrima po kilometru (m/km).

• Niži IRI (0,5–2 m/km) znači gladak, efikasan kolovoz.
• Viši IRI (4+ m/km) označava loše stanje i povećan otpor.

Istraživanja pokazuju da povećanje hrapavosti za +1 m/km IRI znači 0,7–2% više potrošnje goriva (FHWA). Kada se to pomnoži hiljadama vozila dnevno, dolazimo do značajnih dodatnih emisija CO₂ i drugih zagađivača iz sagorevanja.

Ekološka posledica: četvorostruko opterećenje

Dok čekamo sanaciju, izbrazdan asfalt stvara četvorostruko opterećenje za životnu sredinu:

1. Zagađenje vazduha od neizduvne emisije – kroz fine čestice guma, asfalta i samog izrovanog kolovoza.
2. Zagađenje vazduha od povećane izduvne emisije – usled većeg otpora i potrošnje goriva.
3. Zagađenje voda – jer kiša spira čestice i hemikalije u reke.
4. Pojačana buka – kao direktna posledica neravne podloge i većeg trenja.

Savet za vozače

Kada čujete pojačano struganje i buku guma na neravnom kolovozu – usporite.
Tako ćete:

• prištedeti gume i gorivo,
• smanjiti emisiju štetnih gasova,
• pozitivno uticati na svoj budžet i životnu sredinu,
• a dodatno povećati i bezbednost saobraćaja.

Ekološki otisak popravke

Ne treba zaboraviti da i sama popravka kolovoza nosi svoj ekološki otisak – od proizvodnje asfalta i rada građevinskih mašina, do gužvi i dodatnog zagađenja tokom sanacije. Ipak, nadamo se da će novim završnim slojem biti postignuto smanjenje emisija u dužem roku, te da će u ukupnom zbiru negativan ekološki uticaj biti manji. To bi bila trajna korist – i za vozače i za vazduh koji svi udišemo.

Naša društvena odgovornost

Kao kompanija koja se bavi prečišćavanjem vazduha, u Marquis Intelligence smatramo da je važno da na ovakve teme ukazujemo otvoreno i bez pristrasnosti. Naš cilj nije senzacionalizam, već podizanje svesti i širenje proverenih informacija.
O ovakvim aktuelnim pitanjima već smo pisali – na primer, u tekstu o litijumu, gde smo takođe nastojali da ukažemo na ekološke posledice i relevantne izvore.

>> VIDI TAKOĐE: Potencijalni ekološki uticaj eksploatacije litijuma u Srbiji

Naša društvena odgovornost ogleda se u tome da pratimo teme koje utiču na životnu sredinu i zdravlje ljudi, i da o njima informišemo javnost sa naučnim utemeljenjem.

Ako se pokaže da naučni izvori na koje se pozivamo nisu tačni, grešimo i mi – i u tom slučaju vam se izvinjavamo.

Zaključak

Ovaj tekst nije naučna studija, već razmatranje i pokušaj da se skrene pažnja na ekološku dimenziju problema oštećenog asfalta. On nije samo pitanje udobnosti i bezbednosti vožnje. Oštećen asfalt u međuvremenu postaje dodatni izvor zagađenja i emisija koje utiču na zdravlje ljudi i kvalitet života.

Izvori i literatura

1. European Environment Agency (EEA). Non-exhaust emissions from road transport (2020).
2. Kole, P. J., Löhr, A. J., Van Belleghem, F., & Ragas, A. M. J. (2017). Wear and tear of tyres: A stealthy source of microplastics in the environment. Int. J. Environ. Res. Public Health, 14(10), 1265.
3. Tian, Z., Zhao, H., Peter, K. T., et al. (2021). A ubiquitous tire rubber–derived chemical induces acute mortality in coho salmon. Science, 371(6525), 185–189.
4. Sandberg, U., & Ejsmont, J. A. (2002). Tyre/Road Noise Reference Book.
5. U.S. Federal Highway Administration (FHWA). International Roughness Index (IRI) and fuel consumption studies.