EPBD 2026 i kvalitet vazduha – ako je vazduh loš, zgrada je loša

EPBD 2026 i kvalitet vazduha postaju nerazdvojni u načinu na koji se procenjuje kvalitet zgrada u Evropi. Od maja 2026. godine, nova verzija Direktive o energetskim svojstvima zgrada (Energy Performance of Buildings Directive – EPBD) zahteva da se objekti ne vrednuju samo prema potrošnji energije, već prema ukupnom kvalitetu unutrašnje sredine.

To znači da se performanse zgrade sagledavaju kroz više međusobno povezanih parametara, a ne samo kroz energetsku klasu.

TAIL – četiri komponente procene kvaliteta zgrade

Savremeni pristupi ocenjivanju unutrašnje sredine polaze od sistemske logike. Kvalitet zgrade sagledava se kroz četiri međusobno povezane komponente:

• T – termalni komfor
• A – akustiku
• I – kvalitet vazduha
• L – osvetljenje

Svaka komponenta dobija svoju kategoriju.

U tom kontekstu, značajno je i kako autori samog TAIL okvira opisuju njegovu ulogu. Kako navodi Pawel Wargocki (DTU), jedan od autora sistema, TAIL predstavlja obećavajuće rešenje – jednostavno za primenu, naučno utemeljeno i potvrđeno velikim brojem merenja.

Četiri kategorije, ali jedna konačna ocena

Ukupna kategorija unutrašnje sredine jednaka je kategoriji najslabije komponente.

Nema proseka.
Nema ponderisanja.
Nema kompenzacije.

Loš vazduh više se ne može „nadoknaditi“ dobrim enterijerom, osvetljenjem ili niskom potrošnjom energije. Ako je kvalitet vazduha loš, kvalitet zgrade je loš.

VIDI TAKOĐE: EPBD: EPBD: Energetski efikasne zgrade moraju imati zdrav vazduh

EPBD 2026 i kvalitet vazduha: kako se definišu granice

Granice kvaliteta vazduha u zgradama nisu proizvoljno određene. One su rezultat postojećeg evropskog i međunarodnog regulatornog okvira.

Važno je naglasiti da WHO vrednost od 5 µg/m³ za PM2.5 važi za zdravstveno bezbednu granicu u spoljašnjem vazduhu. Evropska unija je usvojila 10 µg/m³ kao regulatorni cilj za naredni period. Referentne vrednosti korišćene u savremenim sistemima ocenjivanja usklađene su sa važećim evropskim regulatornim okvirima.

Regulatorni izvori referentnih vrednosti

Savremeni sistemi ocenjivanja unutrašnje sredine oslanjaju se na: standard EN 16798, zdravstvene smernice Svetske zdravstvene organizacije (WHO), evropske regulatorne referentne vrednosti za spoljašnji vazduh i Euratom direktivu za radon (2013/59).

VIDI TAKOĐE: Novi EU propisi o kvalitetu vazduha

U proceni unutrašnje sredine koriste se pragovi prilagođeni realnim uslovima zgrada. Uzimaju se u obzir infiltracija spoljašnjeg vazduha, ventilacioni sistemi, filtracija i unutrašnji izvori zagađenja.

Metodologija TAIL ne uvodi nove zdravstvene limite zagađujućih materija. Ona sistematizuje postojeće referentne vrednosti u jedinstveni okvir kategorija I–IV. Time se omogućava merljiva i uporediva procena kvaliteta zgrade.

Paradoks izloženosti zagađenju vazduha

Regulatorna pažnja je decenijama bila usmerena pre svega na spoljašnji vazduh za koji su limiti zagađenja u proseku niži nego za unutrašnji vazduh. Istovremeno, ljudi u proseku provode 9 puta više vremena u zatvorenom prostoru.

Prema podacima Ujedinjenih nacija i Svetske zdravstvene organizacije, samo 1% svetske populacije udiše spoljašnji vazduh koji zadovoljava najnovije zdravstvene smernice. To dodatno naglašava značaj kontrole kvaliteta vazduha u zatvorenom prostoru. Prema Američkoj agenciji za zaštitu životne sredine (EPA), vazduh u zatvorenom prostoru može biti 2–5 puta zagađeniji nego spoljašnji.
Zbog toga je izloženost unutrašnjem vazduhu dominantna u ukupnom životnom ciklusu čoveka. Integracija kvaliteta vazduha u procenu performansi zgrada zato predstavlja važan regulatorni iskorak.

Parametri koji određuju ocenu kvaliteta vazduha

Ocena kvaliteta vazduha u zgradama prema EPBD 2026 ne zasniva se na jednom pokazatelju. Ona obuhvata više merljivih parametara. Kao i ukupna ocena zgrade, i ocena kvaliteta vazduha određuje se prema najslabijem izmerenim parametru.

CO₂ – indikator ventilacije

Koncentracija CO₂ koristi se kao pokazatelj adekvatnosti ventilacije. Standard EN 16798 definiše kategorije unutrašnje sredine u odnosu na povećanje koncentracije CO₂ iznad spoljašnje vrednosti.

Najviša kategorija kvaliteta podrazumeva približno do +350 ppm iznad spoljašnjeg nivoa, dok niže kategorije dozvoljavaju veća odstupanja.

U praksi, vrednosti iznad približno 1.000 ppm često ukazuju na nedovoljan dovod svežeg vazduha, ali konkretne granice zavise od spoljašnje koncentracije i primenjenog standarda.

VIDI TAKOĐE: Pettenkoferov broj – CO₂ i kvalitet vazduha u zatvorenom

PM2.5 – fine čestice

Fine čestice povezane su sa kardiovaskularnim i respiratornim bolestima. WHO preporučuje 5 µg/m³ kao godišnji nivo za spoljašnji vazduh, dok EU postavlja 10 µg/m³ kao regulatorni cilj.
U sistemima procene unutrašnje sredine, koncentracije ispod 10 µg/m³ smatraju se visokom kategorijom kvaliteta, dok vrednosti iznad 25 µg/m³ predstavljaju donju granicu prihvatljivosti.
Postizanje visokih kategorija u urbanim sredinama zavisi od efikasnosti ventilacije i filtracije.

Formaldehid i benzen – hemijski rizici

Kod hemijskih zagađujućih materija ne postoji zona komfora, već različit nivo zdravstvenog rizika.
Za formaldehid, WHO navodi 100 µg/m³ kao referentnu kratkotrajnu vrednost, dok se koncentracije ispod 30 µg/m³ često smatraju visokom kategorijom kvaliteta.
Za benzen, EU propisuje 5 µg/m³ kao godišnji limit za spoljašnji vazduh, dok se vrednosti ispod 2 µg/m³ smatraju ambicioznim pragom visokog kvaliteta.
Benzen je kancerogen bez bezbednog praga, što znači da se rizik povećava sa koncentracijom.

Radon – prirodni radioaktivni gas

Euratom direktiva definiše 300 Bq/m³ kao referentnu vrednost za unutrašnji prostor, dok se koncentracije ispod 100 Bq/m³ smatraju visokom kategorijom kvaliteta u savremenim sistemima procene.

Šta EPBD 2026 i kvalitet vazduha znače za projektovanje i renoviranje

EPBD 2026 i kvalitet vazduha uvode novu odgovornost u projektovanju zgrada. Energetska efikasnost više ne može biti razmatrana odvojeno od kvaliteta unutrašnje sredine.

To ima nekoliko direktnih implikacija:

• Ventilacioni sistemi moraju biti pravilno dimenzionisani, a ne minimalno projektovani.
• Filtracija mora odgovarati realnom nivou spoljašnjeg zagađenja.
• Energetska obnova ne sme pogoršati unutrašnje uslove.
• Nepropusnost zgrade mora biti praćena adekvatnom kontrolisanom ventilacijom.

Zaptivanje objekta bez obezbeđene ventilacije može dovesti do povećanja koncentracije CO₂, VOC i vlage. Time se rizik premešta iz energetskog domena u zdravstveni.

Renoviranje postojećih zgrada, koje čine većinu fonda u Evropi, zahteva posebno pažljiv, integrisani pristup. Kvalitet vazduha mora biti deo projektne dokumentacije, a ne naknadna korekcija.

Monitoring i upravljanje: kvalitet vazduha kao merljiva obaveza

EPBD 2026 podrazumeva da kvalitet vazduha ne bude deklarativna kategorija, već merljiv parametar. To znači:

• kontinuirano praćenje CO₂ i drugih relevantnih pokazatelja,
• analizu stvarnih koncentracija, a ne samo projektnih pretpostavki,
• prilagođavanje rada sistema ventilacije prema opterećenju prostora.

Bez merenja nema pouzdane procene.

Bez podataka nema optimizacije.

Bez optimizacije nema usklađenosti sa novim zahtevima.

U tom kontekstu, ventilacija i filtracija više nisu samo tehničke instalacije. One postaju deo regulatorne odgovornosti upravljanja objektom.

Ventilacija, filtracija, prečišćavanje vazduha i kontinuirano praćenje

Kvalitet vazduha nije statičan. On se menja u zavisnosti od spoljašnjeg zagađenja, broja korisnika u prostoru, emisija iz građevinskih i završnih materijala, načina rada i podešenosti sistema ventilacije.

Zato procena kvaliteta vazduha ne može biti jednokratna.

Kontinuirano praćenje omogućava:

• pravovremenu reakciju na odstupanja,
• optimizaciju rada ventilacionog sistema,
• očuvanje energetske efikasnosti bez kompromisa po zdravlje.

Praksa pokazuje da tehnički ispravno projektovana ventilacija, adekvatna filtracija i prečišćavanje vazduha mogu značajno smanjiti unutrašnje koncentracije PM2.5 i drugih zagađujućih materija.

VIDI TAKOĐE: Mini studija slučaja: Ventilacija stana u Beogradu

Zaključak

Sada kada su sva četiri ključna elementa kvaliteta unutrašnjeg okruženja – termalni komfor, akustika, osvetljenje i kvalitet vazduha – integrisani u jedinstvenu ocenu performansi, jasno je da arhitektura i enterijer sami po sebi više nisu dovoljni za visoku kategoriju kvaliteta objekta.

U sistemu u kojem najlošija komponenta određuje ukupnu ocenu, kvalitet vazduha postaje odlučujući faktor.

Granice za kategorizaciju nisu proizvoljne. One se zasnivaju na postojećim standardima, zdravstvenim smernicama i evropskim regulatornim okvirima. Novo je to što se te referentne vrednosti sada integrišu u sistem ocenjivanja koji postaje merljiv, uporediv i transparentan, kao što je TAIL.

Takav pristup neminovno utiče i na projektovanje, renoviranje i dugoročnu vrednost objekata. Kako primena bude napredovala, kvalitet unutrašnje sredine postaće sastavni deo procene ukupne kvalitativne i investicione vrednosti zgrade.

EPBD 2026 i kvalitet vazduha dodatno naglašavaju značaj oblasti u kojima Marquis Intelligence već godinama deluje – energetski efikasne ventilacije i integrisanog prečišćavanja vazduha.

Ako je vazduh loš, kvalitet zgrade je loš.

To više nije retorička poruka. To je tehnički princip i regulatorna realnost.

IZVORI

• REHVA Journal (2026). The TAIL Rating Scheme: A promising performance metric and a solution for assessing indoor environmental quality (IEQ) in buildings. Pawel Wargocki, Corinne Mandin. REHVA European HVAC Journal, Volume 63, Issue 1, February 2026.
• Directive (EU) 2024/1275 on the energy performance of buildings (EPBD recast)
  EN 16798-1:2019 – Energy performance of buildings – Ventilation for buildings
• WHO Global Air Quality Guidelines 2021
• EU Ambient Air Quality Directive (revised 2024)
• Euratom Directive 2013/59 on radon protection

Ovaj tekst Marquis Intelligence je deo serijala „Novosti iz sveta standarda za ventilaciju i čist vazduh“.
Broj dokumenta: MI-NewLegislation-007.26 – EPBD 2026 i kvalitet vazduha – ako je vazduh loš, zgrada je loša