Da li zagađenje vazduha povećava rizik od demencije?

Da. Nažalost, zagađenje vazduha povećava rizik od demencije. Naučna istraživanja na velikim populacionim grupama pokazuju da je dugotrajna izloženost zagađenom vazduhu povezana sa češćom pojavom demencije. To ne znači da će svaka izložena osoba razviti demenciju, ali povećanje rizika je evidentno.

Demencija i Alchajmerova bolest

Demencija je zajednički naziv za skup simptoma koji uključuju slabljenje pamćenja, mišljenja, rasuđivanja i sposobnosti obavljanja svakodnevnih aktivnosti.

Kod iste osobe mogu postojati promene karakteristične za više tipova demencije.

Alchajmerova bolest je najčešći uzrok demencije i učestvuje u približno 60–70% svih slučajeva demencije.

Vaskularna demencija nastaje usled oštećenja krvnih sudova i poremećenog snabdevanja mozga krvlju.

Šta pokazuju najnovije studije o zagađenju vazduha i demenciji?

Sistematski pregled sa meta-analizom, objavljen 2025. godine u časopisu The Lancet Planetary Health, obuhvatio je 51 studiju sa podacima za više od 29 miliona ljudi.

Analizirane studije ispitivale su da li zagađenje vazduha povećava rizik od demencije pri dugotrajnoj izloženosti, definisanoj kao period od najmanje godinu dana.

Koje zagađujuće materije u vazduhu mogu povećati rizik od demencije?

Statistički značajna povezanost sa demencijom utvrđena je za tri pokazatelja zagađenja vazduha.

• PM2.5: svakih dodatnih 5 µg/m³ u prosečnoj koncentraciji tokom dugotrajne izloženosti bilo je povezano sa približno 8% većim relativnim rizikom od demencije;
• azot-dioksid (NO₂): svakih dodatnih 10 µg/m³ bilo je povezano sa približno 3% većim relativnim rizikom;
• čađ, odnosno crni ugljenik: svaki dodatni 1 µg/m³ bio je povezan sa približno 13% većim relativnim rizikom.

Ovi procenti predstavljaju promene relativnog, a ne apsolutnog rizika. Stvarni apsolutni rizik zavisi od starosti, genetike, kardiovaskularnog zdravlja, životnih navika i drugih faktora.

Izloženost PM2.5 česticama

PM2.5 označava frakciju suspendovanih čestica čiji je aerodinamički prečnik do 2,5 mikrometara. Ova frakcija obuhvata čestice različitih stvarnih dimenzija, oblika, gustine, hemijskog sastava i porekla.

Američka kohortna studija, objavljena 2023. godine u časopisu JAMA Internal Medicine, pratila je 27.857 osoba starijih od 50 godina prosečno 10,2 godine. Najstabilnija povezanost sa novim slučajevima demencije zabeležena je za PM2.5 iz poljoprivrede i požara u prirodi. Studija se odnosi na dugotrajnu izloženost i ne dokazuje da jedan požar povećava rizik od demencije.

VIDI TAKOĐE: 11 pitanja i odgovora: kako čestice PM2.5 utiču na zdravlje

PM2.5 i rizik od Alchajmerove bolesti

Velika američka kohortna studija, objavljena 2026. godine u časopisu PLOS Medicine, obuhvatila je 27,8 miliona korisnika programa Medicare starijih od 65 godina. Porast petogodišnje prosečne izloženosti PM2.5 za 3,8 µg/m³ bio je povezan sa približno 8,5% većim relativnim rizikom od nove dijagnoze Alchajmerove bolesti. Povezanost je bila nešto izraženija kod osoba koje su ranije imale moždani udar.

Kako zagađenje vazduha može da poveća rizik od demencije?

Naučnici još ispituju mehanizme koji bi mogli da objasne zašto zagađenje vazduha povećava rizik od demencije. Najviše dokaza postoji za nekoliko međusobno povezanih procesa:

Sistemska inflamacija: čestice koje dospeju duboko u pluća mogu da pokrenu zapaljenske reakcije. Signali inflamacije zatim mogu da utiču na krvne sudove i mozak.

Oksidativni stres: zagađujuće materije mogu da poremete sposobnost organizma da neutrališe reaktivne molekule. To može da ošteti ćelijske membrane, proteine i DNK.

Oštećenje krvnih sudova: zagađenje vazduha povezano je sa hipertenzijom, aterosklerozom, srčanim bolestima i moždanim udarom. Ovi procesi mogu da doprinesu vaskularnom oštećenju mozga i demenciji.

Mogući direktni putevi do mozga: ultrafine čestice i pojedine komponente zagađenja mogu dospeti u krvotok.

Najverovatnije je da zagađenje deluje istovremeno preko pluća, krvnih sudova i imunskog sistema, a u određenim okolnostima i neposrednim uticajem na nervno tkivo.

VIDI TAKOĐE: PM2.5 čestice ugrožavaju srce i kardiovaskularni sistem
VIDI TAKOĐE: Zagađenje vazduha utiče na naš mozak

Čist vazduh kao prevencija demencije?

U julu 2026. godine Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je u drugom izdanju smernica za smanjenje rizika od kognitivnog pada i demencije prvi put objavila posebne preporuke za smanjenje izloženosti zagađenju vazduha. Jedna preporuka odnosi se na zagađenje vazduha u domaćinstvu, a druga na spoljašnje zagađenje, naročito PM2.5.

Na mogući značaj čistijeg vazduha ukazuju i rezultati američke studije koja je obuhvatila 2.239 žena starosti od 74 do 92 godine, bez demencije na početku praćenja. Smanjenje PM2.5 za 1,78 µg/m³ ili azot-dioksida za 3,91 ppb tokom prethodne decenije bilo je povezano sa približno 20% manjim relativnim rizikom od demencije. Medijana praćenja iznosila je 6,1 godinu.

Studija je opservaciona i ne dokazuje da je samo poboljšanje kvaliteta vazduha izazvalo smanjenje rizika. Pokazuje, međutim, da čistiji vazduh može biti važan i u poznijem životnom dobu.

Svako je kovač svoje sreće

Na kvalitet spoljašnjeg vazduha pojedinac ima ograničen uticaj. Ipak, izloženost može donekle da smanji praćenjem kvaliteta vazduha, izbegavanjem boravka i intenzivne fizičke aktivnosti napolju u periodima velike zagađenosti i izborom ruta udaljenih od prometnih saobraćajnica.

Međutim, na kvalitet vazduha u svom domu može da utiče mnogo više. Moglo bi se reći da svojim odlukama u velikoj meri određuje kakav će vazduh obezbediti sebi i ukućanima.

Prema programu Healthy Buildings Univerziteta Harvard, u svom domu provodimo prosečno 65% života. Zato je kvalitet vazduha u domu važan deo ukupne izloženosti na koji možemo neposredno da utičemo.

Opšte preporuke

Prvi korak je smanjenje zagađenja vazduha koje nastaje u zatvorenom prostoru. Dakle, preporuka je:

• kada je moguće, izbegavati pripremu hrane na otvorenom plamenu;
• ograničiti upotrebu sveća, tamjana i drugih izvora sagorevanja;
• efikasno odvoditi zagađenje nastalo pri kuvanju;
• birati materijale i proizvode sa manjim emisijama zagađujućih materija;
• ne pušiti u zatvorenom prostoru;
• redovno održavati higijenu doma;
• obezbediti odgovarajuću ventilaciju;
• pratiti koncentracije PM2.5 i ugljen-dioksida;
• redovno održavati ventilacione sisteme i menjati filtere.

Lokalni prečišćivač nije zamena za ventilaciju

Lokalni prečišćivači vazduha mogu efikasno da smanje koncentraciju PM2.5 u prostoriji, pod uslovom da imaju odgovarajući filter i dovoljan kapacitet. Međutim, oni ne uvode svež vazduh. Zato ne smanjuju koncentraciju ugljen-dioksida koji stvaraju ljudi.

Prečišćivači sa standardnim čestičnim filterima ne uklanjaju ni gasovite zagađujuće materije, kao što su oksidi azota (NOx) i oksidi sumpora (SOx). Za njihovo smanjenje potrebna je odgovarajuća molekularna filtracija.

NOx i SOx mogu dospeti u objekat sa spoljašnjim vazduhom, dok sagorevanje u zatvorenom prostoru može predstavljati i unutrašnji izvor zagađenja.

Centralni sistem ventilacije pruža više mogućnosti

Centralni sistem ventilacije, u odnosu na decentralizovana rešenja, najčešće pruža više mogućnosti za obradu vazduha koji se uvodi u objekat. Veći raspoloživi prostor i pritisak ventilatora omogućavaju primenu više stepena filtracije. To mogu biti predfilteri, filteri za fine čestice i molekularni filteri za određene gasovite zagađujuće materije.

Vazduh se obrađuje pre nego što se razvede do prostorija. Sistem istovremeno može da obezbedi kontrolisan dovod svežeg vazduha, odvođenje iskorišćenog vazduha, povrat toplote i ravnomerniju raspodelu vazduha kroz dom.

Decentralizovani sistemi mogu biti dobro rešenje kada ne postoje uslovi za razvod kanala. Međutim, ograničen prostor u uređaju i manja raspoloživa površina filtera obično sužavaju mogućnosti višestepene obrade vazduha.

VIDI TAKOĐE: Mini studija slučaja: Provera rada centralnog sistema ventilacije u stanu

Da li je centralni sistem ventilacije garantovano rešenje?

Prednost centralnog sistema nije automatska. Ona zavisi od pravilnog proračuna, izbora filtera, raspoloživog pritiska ventilatora, zaptivenosti sistema, balansiranja protoka i redovnog održavanja.

Zato izbor rešenja ne bi trebalo da počne pitanjem koji uređaj kupiti. Marquis Intelligence najpre analizira izvore zagađenja, kvalitet spoljašnjeg vazduha, način korišćenja prostora i postojeće tehničke uslove. Tek na osnovu toga određuju se potrebna ventilacija, čestična i molekularna filtracija, dodatne tehnologije za obradu vazduha, način regulacije i održavanje sistema.

Cilj nije samo prečistiti vazduh koji je već u prostoriji. Potrebno je obezbediti dovoljno svežeg vazduha i odgovarajuće obraditi vazduh koji se kontrolisano uvodi u dom.

Čist vazduh je dobra osnova za zdraviji život

Demencija nastaje delovanjem više faktora. Dokazi pokazuju da zagađenje vazduha povećava rizik od demencije, ali na starost i genetiku ne možemo da utičemo. Izloženost zagađenom vazduhu, međutim, možemo da smanjimo.

To ne znači da prečišćivač, filter ili ventilacioni sistem može da spreči demenciju. Njihova uloga je da smanje izloženost zagađujućim materijama i omoguće zdravije uslove u prostoru u kojem provodimo najveći deo života – u našem domu.

Izvori

1. World Health Organization. Dementia. Ažurirano 3. jula 2026. WHO
2. Best Rogowski CB, Bredell C, Shi Y, et al. Long-term air pollution exposure and incident dementia: a systematic review and meta-analysis. The Lancet Planetary Health. 2025. DOI: 10.1016/S2542-5196(25)00118-4
3. Zhang B, Weuve J, Langa KM, et al. Comparison of Particulate Air Pollution From Different Emission Sources and Incident Dementia in the US. JAMA Internal Medicine. 2023;183(10):1080–1089. DOI: 10.1001/jamainternmed.2023.3300
4. Deng Y, Liu Y, Hao H, et al. The role of comorbidities in the associations between air pollution and Alzheimer’s disease: A national cohort study in the American Medicare population. PLOS Medicine. 2026;23(2):e1004912. DOI:10.1371/journal.pmed.1004912
5. World Health Organization. Risk reduction of cognitive decline and dementia: WHO guidelines, second edition. 2026. WHO
6. Wang X, Younan D, Millstein J, et al. Association of improved air quality with lower dementia risk in older women. Proceedings of the National Academy of Sciences. 2022;119(2):e2107833119. DOI: 10.1073/pnas.2107833119

Ovaj tekst je deo serijala „Zagađenje vazduha i zdravlje“, u kojem Marquis Intelligence, kao društveno odgovorna kompanija, ukazuje na negativan uticaj zagađenog vazduha na ljudsko zdravlje.
Dokument: MC-AP&H-015.26 – Da li zagađenje vazduha povećava rizik od demencije?