Blog

Nošenja zaštitnih maski – potrebe i pretnje

Marquis Intelligence - Nošenja Zaštitnih Maski - Potrebe I Pretnje

Zima 2019. godine označila je početak globalne pandemije COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2, koja je do 23. juna 2024. odnela je 7.052.472 života prema evidenciji Svetske zdravstvene organizacije.

Tokom pandemije, naložene su različite mere zaštite radi smanjenja rizika od prenosa infekcije, uključujući nošenje maski.

Efikasnost zaštitnih maski

Brojna istraživanja ispitivala su efikasnost različitih tipova zaštitnih maski i pokazala da njihova efikasnost zavisi od tipa maske i njenog pravilnog prijanjanja na lice. Prema jednoj od studija (DOI: 10.1080/02786826.2021.2003291), penetracija čestica veličine 0,12 µm kroz maske N95 je 1,7 ± 0,5%, kroz maske KN95 je 3,7 ± 2,6%, a kroz platnene maske 26,4 ± 9,3%.

U radu iz 2004. godine (DOI: 10.1016/j.jaerosci.2004.05.006) zabeleženo je veliko smanjenje penetracije čestica kroz N95 respiratornu masku i hiruršku masku zahvaljujući kontinuiranoj emisiji jona, što može biti od ključne važnosti za pružanje dodatne respiratorne zaštite.

Uticaj na naše performanse i subjektivni osećaj

Nedavno objavljena naučna studija (DOI: 10.1016/j.buildenv.2024.111248) daje fascinantna otkrića o uticaju nošenja maski na kognitivne performanse, fiziološke parametre i subjektivna osećanja u simuliranom kancelarijskom okruženju:

Kognitivne performanse:

  1. Test gramatičke logike
    Tačnost je opadala tokom vremena za sve uslove (bez maske, sa nošenjem hirurških maski i KN95 maski), sa nižom prosečnom tačnošću pri nošenju hirurške maske u poređenju sa rezultatima zabeleženim bez nošenja maski.
  2. Test vizuelne reakcije na izbor
    Nakon 80 minuta, tačnost je značajno opala pri nošenju hirurške maske u poređenju sa testovima rađenim bez nošenja maski.
  3. Stroop test
    Tačnost se blago poboljšala pri nošenju KN95 maske u poređenju sa bez maske. Kako je evidentiran veoma mali efekat, možda je bio stvar slučajnosti.

Fiziološki parametri:

  1. Bez obzira na tip maske, parametri kao što su pNN50 (merenje varijabilnosti srčanog ritma), ETCO2 (ugljen-dioksid na kraju izdaha) i temperatura kože lica su značajno povećani u poređenju sa stanjem bez maske.
  2. Nošenje maski je izazvalo fiziološke promene koje sugerišu povećano mentalno opterećenje.

Subjektivna osećanja

  1. Nošenje maske je smanjilo procenu kvaliteta termalnog okruženja i kvaliteta vazduha kod subjekata.
  2. Percepcija neprijatnih mirisa postala je značajno veća, a percepcija kvaliteta vazduha značajno smanjena.
  3. Intenzitet simptoma SBS (sindrom bolesne zgrade) je značajno povećan.
  4. Kvalitet sna se značajno poboljšao nakon nošenja KN95 maske, što ukazuje na veći umor izazvan nošenjem maski.

Umor i zdravstveni simptomi

  1. Pritužbe na umor su bile značajno veće pri nošenju bilo koje vrste maske.
  2. Spontane pritužbe su bile češće pri nošenju KN95 maske nego pri nošenju hirurške maske.
  3. Nošenje maski nije značajno uticalo na dugoročni kvalitet sna ili funkciju pluća kod ispitanika.

Zaključak

Rezultati su značajni za razumevanje šireg uticaja produženog korišćenja maski, posebno u radnim okruženjima gde je njihovo nošenje neophodno, a kognitivne performanse ključne. Nadamo se da se scenario COVID-19 pandemije neće nikada ponoviti.

author-avatar

Gordana Blagić

Gordana Blagić je suvlasnik i tehnički direktor preduzeća Marquis commerc-a. Raspolaže velikim praktičnim iskustvom na rešavanju problema vezanih za kvalitet vazduha, uključujući redukciju mikrobiološke, hemijske i fizičke kontaminacije iz vazduha.