Blog
Zagađenje vazduha i zdravlje štitaste žlezde – nova naučna saznanja
Mnogobrojni naučni radovi potvrđuju da su zagađenje vazduha i zdravlje štitaste žlezde tesno povezani. Različite zagađujuće materije prisutne u vazduhu mogu uticati na funkciju štitaste žlezde. One tako utiču i na hormonsku ravnotežu i dugoročno zdravlje organizma.
Zapažanja drevnih naroda
Od vajkada su ljudi bivali izloženi lošem kvalitetu vazduha. Danas ono što je o tome zapisano dobija jasno naučno utemeljenje.
Još je Hipokrat, otac medicine, uočio povezanost bolesti i sredine u kojoj čovek živi.
„Neke bolesti nastaju iz načina života koji vodimo; druge iz samog vazduha koji udišemo.“
Mnogo vekova kasnije, rimski pisac Plinije Stariji upozoravao je da
„Sam vazduh, koji je glavni oslonac života, pretvaramo u medij za uništavanje života“.
Nauka o zagađenju vazduha i zdravlju
Iako su ove drevne misli nastale u potpuno drugačijem istorijskom kontekstu, savremena nauka im danas daje snažnu potvrdu. Zagađenje vazduha odavno je prepoznato kao ozbiljan rizik po zdravlje pluća.
Međutim, sve veći broj istraživanja pokazuje da njegovi efekti dosežu mnogo dalje. Dokazano je da su ugroženi srce i kardiovaskularni sistem. Mozak i nervni sistem. Zagađen vazduh može biti uzrok i mnogim drugim bolestima, kao što je dijabetes tipa 2, ali i bolesti štitaste žlezde.
Ova oblast nauke je sve aktuelnija, a problem zagađenog vazduha sve češće u fokusu javnog zdravlja.
VIDI TAKOĐE: Kako zagađen vazduh doprinosi stvaranju katarakte
VIDI TAKOĐE: Zagađenje vazduha i dijabetes – nova naučna saznanja
Štitasta žlezda – mala žlezda velikog uticaja
Prema podacima Mayo Clinic, štitasta (tiroidna) žlezda je mala žlezda u obliku leptira, smeštena u osnovi vrata. Ona proizvodi hormone koji regulišu metabolizam, telesnu temperaturu, rad srca, telesnu masu.
Najčešći poremećaji rada štitaste žlezde uključuju:
- hipotireozu, kada se proizvodi nedovoljna količina hormona,
- hipertireozu, kada se hormoni proizvode u višku,
- noduse štitaste žlezde, koji su najčešće benigni,
- rak štitaste žlezde, koji u velikom broju slučajeva ima dobru prognozu ako se otkrije i leči na vreme.
Dijagnostika se najčešće zasniva na laboratorijskim analizama krvi (parametri TSH, T3, T4) i ultrazvučnom pregledu. Fina hormonska regulacija čini štitastu žlezdu posebno osetljivom na spoljašnje faktore.
Zagađen vazduh i štitasta žlezda su spregnuti
Tradicionalno, poremećaji rada štitaste žlezde povezivali su se sa genetikom, unosom joda i autoimunim procesima. Međutim, savremena istraživanja ukazuju na to da zagađenje vazduha predstavlja dodatni, do sada potcenjen faktor rizika.
Udisanje zagađenog vazduha može dovesti do hronične upale i oksidativnog stresa u organizmu. Ovi procesi mogu poremetiti sintezu hormona, njihovu regulaciju i delovanje na ciljne organe, čime se povećava rizik od funkcionalnih poremećaja štitaste žlezde.
Zagađenje vazduha i zdravlje štitaste žlezde u savremenoj nauci
Poslednjih godina objavljen je veći broj epidemioloških i preglednih studija koje ispituju vezu „zagađenje vazduha i zdravlje štitaste žlezde”.
Najnovije meta-analize i populacione studije ukazuju na sledeće nalaze.
- Dugotrajna izloženost finim suspendovanim česticama 5 povezuje se sa:
- povišenim vrednostima TSH,
- sniženim nivoima slobodnog tiroksina (FT4),
što predstavlja obrazac koji se često viđa kod smanjene funkcije štitaste žlezde.
- Pregledni radovi objavljeni u časopisima poput Frontiers in Endocrinology i Science of the Total Environment navode da azotni oksidi, policiklični aromatični ugljovodonici i teški metali mogu delovati kao supstance koje remete hormonalnu ravnotežu i utiču na regulaciju hormonske ose hipotalamus–hipofiza–štitasta žlezda.
- Eksperimentalne studije dodatno potvrđuju da čestično zagađenje može izazvati zapaljenske i strukturne promene u tkivu štitaste žlezde, što pruža biološki osnov za rezultate dobijene u populacionim istraživanjima.
Iako većina dostupnih studija ima opservacioni karakter, doslednost nalaza u različitim populacijama i regionima ukazuje da veza između zagađenja vazduha i zdravlja štitaste žlezde nije slučajna, već sistemska.
Ko je najugroženiji?
Studije sprovedene u urbanim sredinama pokazuju da su promene u hormonskom statusu izraženije kod:
- žena,
- starijih osoba,
- trudnica,
- i osoba sa postojećim endokrinim poremećajima.
Zagađujuće materije koje utiču na zdravlje štitaste žlezde
Sledstveno iznetom, naučna literatura izdvaja nekoliko grupa zagađujućih materija u vazduhu koje se dovode u vezu sa poremećajima rada štitaste žlezde. To su:
- čestično zagađenje PM2.5,
- policiklični aromatični ugljovodonici (PAH),
- teški metali,
- azotni oksidi,
- ugljen-monoksid (CO).
Ove supstance mogu ometati sintezu hormona štitaste žlezde. Tako mogu ugroziti njihov transport, vezivanje za receptore i regulaciju hormonske ose hipotalamus–hipofiza–štitasta žlezda.
Čestično zagađenje kao nosilac drugih zagađivača
Važno je napomenuti da fine suspendovane čestice, posebno PM2.5 i manje, imaju dodatno nepovoljan efekat. Naime, one na svojoj površini često nose zakačene teške metale, okside azota, policiklične aromatične ugljovodonike i druga toksična jedinjenja.
Zbog svoje veličine, ove čestice lako prodiru duboko u pluća i krvotok. Tako one sa sobom unose i druge zagađujuće materije, omogućavajući složenije i dugotrajnije negativne efekte u organizmu, uključujući i uticaj na endokrini sistem.
Gde je čovek najviše izložen zagađenom vazduhu?
Zagađenje vazduha se često posmatra kao problem spoljašnje sredine. Ipak, čovek oko 90% svog vremena provodi u zatvorenim prostorima.
Prema podacima EPA – Environmental Protection Agency (SAD), vazduh u zatvorenim prostorima može biti dva do pet puta zagađeniji od spoljašnjeg vazduha. Razlozi uključuju prodor spoljašnjeg zagađenja, sagorevanje u individualnim ložištima, isparenja iz građevinskih materijala, nameštaja i sredstava za čišćenje, kao i neadekvatnu ventilaciju.
Kvalitet vazduha u vašem domu je vaša odgovornost
Prema podacima Harvard University, čovek u proseku oko 65% svog života provede u sopstvenom domu. Upravo zato kvalitet vazduha u stambenom prostoru ima presudan uticaj na dugoročno zdravlje.
U kontekstu sve većeg broja dokaza o povezanosti zagađenja vazduha i zdravlja štitaste žlezde, obezbeđivanje zdravog vazduha u domu postaje neophodnost, a ne luksuz.
VIDI TAKOĐE: Važnost kvaliteta unutrašnjeg vazduha u kući
Rešenja koja donose promenu
Marquis Intelligence se bavi unapređenjem kvaliteta vazduha u zatvorenim prostorima kroz projektovanje i implementaciju savremenih sistema ventilacije sa integrisanim prečišćavanjem vazduha. Cilj je smanjenje izloženosti štetnim zagađujućim materijama i stvaranje zdravijeg unutrašnjeg okruženja, posebno u prostoru u kojem ljudi provode najveći deo svog života.
VIDI TAKOĐE: Mini studija slučaja: Ventilacija stana u Beogradu
VIDI TAKOĐE: Ventilacija kuća i stanova by Marquis Intelligence
Zaključak
Još od antičkih vremena postojala je svest o tome da vazduh koji udišemo ima direktan uticaj na zdravlje. Danas, zahvaljujući savremenim naučnim istraživanjima, ta veza je jasnija nego ikada.
Zagađenje vazduha nije samo respiratorni problem. Njegovi efekti su sistemski i utiču i na finu hormonsku ravnotežu organizma, uključujući zdravlje štitaste žlezde. Čist vazduh nije luksuz. On je osnovni preduslov za očuvanje zdravlja i osnovno ljudsko pravo.
Dakle, ako vas neko pita da li zagađenje vazduha i zdravlje štitaste žlezde imaju veze? Odgovor je nesumnjivo da.
Izvori
2) Association between ambient air pollution and thyroid hormones levels: a systematic review and meta-analysis.
Science of the Total Environment, 2023.
3) Association between air pollutants, thyroid disorders, and thyroid hormone levels: a scoping review of epidemiological evidence.
Frontiers in Endocrinology, 2024.
4) Environmental chemicals and thyroid function.
European Journal of Endocrinology (Oxford Academic / OUP platform).
Ovaj tekst je deo serijala „Zagađenje vazduha i zdravlje“, u kojem Marquis Intelligence, kao društveno odgovorna kompanija, ukazuje na negativan uticaj zagađenog vazduha na ljudsko zdravlje.
Dokument: MC-AP&H-010.26 – Zagađenje vazduha i zdravlje štitaste žlezde – nova naučna saznanja.
