Da li zagađen vazduh povećava rizik od autizma?

Da, zagađen vazduh povećava rizik od autizma.

Savremena istraživanja ukazuju da izloženost zagađenju, posebno finim česticama (PM2.5), može biti povezana sa povećanim rizikom. Posebno tokom trudnoće i ranog detinjstva, ovaj rizik može biti i značajno izraženiji.

Šta je autizam i kako se manifestuje?

Autizam je neurorazvojno stanje koje utiče na komunikaciju, socijalne interakcije i ponašanje. Često se ispoljava kroz specifične obrasce u razvoju i funkcionisanju deteta. U grafičkom smislu, često se simbolički prikazuje kroz motiv puzli, kao izraz složenosti i različitosti ovog stanja.

Autizam se dugo posmatrao pre svega kao genetski uslovljen poremećaj. Međutim, sve više dokaza ukazuje na to da i faktori iz okruženja, uključujući kvalitet vazduha, mogu imati važnu ulogu u njegovom razvoju. Procene pokazuju da se autizam češće dijagnostikuje kod dečaka nego kod devojčica.

Naučna istraživanja: zagađen vazduh povećava rizik od autizma

Jedna od najčešće citiranih analiza o tome kako zagađen vazduh povećava rizik od autizma dolazi sa Harvard T.H. Chan School of Public Health. Ona obuhvata više studija.

Rezultati ukazuju da postoji jasan obrazac. Sa porastom izloženosti PM2.5 česticama raste i rizik od poremećaja iz autističnog spektra. Tokom ranog detinjstva, povećanje koncentracije od 10 µg/m³ čestica PM2.5 povezano je sa rastom ovog zdravstvenog rizika od oko 64%. U prenatalnom periodu taj porast iznosi oko 31%, pri čemu se treći trimestar trudnoće izdvaja kao posebno osetljiv.

Važno je naglasiti da ovi rezultati ne dokazuju direktnu uzročnost, ali predstavljaju dovoljno snažan statistički signal da se ovaj uticaj ne može i ne sme ignorisati.

Koje zagađujuće materije u vazduhu su povezane sa rizikom od autizma?

Iako se PM2.5 izdvaja kao najuticajniji faktor, istraživanja su obuhvatila i druge zagađujuće materije prisutne u vazduhu, poput azot-dioksida (NO₂), azotnih oksida (NOx), ozona (O₃) i sumpor-dioksida (SO₂), kao i krupnijih čestica (PM10).

Rezultati za ove zagađujuće materije nisu uvek ujednačeni. U nekim studijama postoji jasna povezanost, dok u drugim ona nije statistički značajna. Ipak, čestice PM2.5 ostaju kao najpouzdanije potvrđen indikator rizika.

Zašto je trudnoća posebno osetljiv period?

Razvoj mozga započinje veoma rano i odvija se izuzetno intenzivno tokom trudnoće. U tom periodu, organizam bebe je posebno osetljiv na spoljne uticaje.

Fine čestice mogu ući u krvotok majke, a određene zagađujuće materije iz vazduha imaju potencijal da pređu i placentarnu barijeru. Treći trimestar je posebno važan. Tada se odvijaju procesi migracije neurona, formiranja sinapsi i početka mijelinizacije.

U takvom kontekstu, čak i relativno male promene u kvalitetu vazduha mogu imati dugoročne posledice po zdravlje bebe.

Kako zagađenje vazduha utiče na mozak?

Uticaj zagađenja vazduha na razvoj mozga ne odvija se kroz jedan mehanizam, već kroz više međusobno povezanih procesa.

Istraživanja ukazuju na ulogu inflamacije i oksidativnog stresa, koji mogu oštetiti ćelije i tkiva. Pored toga, sve više pažnje posvećuje se suptilnim epigenetskim promenama.

Zabeleženi su i poremećaji u radu neurotransmiterskih sistema, posebno onih koji uključuju glutamat i GABA (gama-aminobuterna kiselina). To dodatno ukazuje na potencijalni uticaj na razvoj i funkciju mozga.

VIDI TAKOĐE: Zagađenje vazduha utiče na naš mozak

Zagađenje vazduha i druga oboljenja

Uticaj zagađenja vazduha ne ograničava se samo na razvoj mozga. Istraživanja ukazuju na njegov potencijalni uticaj na razvoj dijabetesa tipa 2, kancer pluća, bolesti oka, astmu i mnoge druge bolesti.

Njegov uticaj dokazano je povezan i sa reproduktivnim zdravljem, kao i ishodom vantelesne oplodnje.

VIDI TAKOĐE:  Kako zagađenje vazduha utiče na zdravlje – pregled svih povezanih tema

Važni su i genetika i okruženje

Autizam je složeno stanje koje se ne može objasniti jednim uzrokom.

Genetika igra važnu ulogu, ali sve više istraživanja ukazuje na to da ona ne deluje izolovano. Naprotiv, interakcija između genetske predispozicije i faktora iz okruženja može biti ključna za razumevanje razvoja poremećaja. Zato je važno razumeti da okruženje može doprineti povećanju rizika i da preventivno delovanje ima smisla tamo gde je moguće.

Drugim rečima, genetika može definisati osetljivost, ali okruženje može uticati na to da li će se i kako ta osetljivost ispoljiti. To pojašnjava kako i zašto zagađen vazduh povećava rizik od autizma.

Gde smo najviše izloženi zagađenju vazduha?

Ovi nalazi ne znače da će izloženost zagađenom vazduhu nužno dovesti do razvoja autizma. Međutim, ukazuju na statistički potvrđen povećan rizik koji ne treba zanemariti.

Upravo zato je važno posmatrati kvalitet vazduha kao faktor koji utiče na naše zdravlje, a na koji se može, barem delimično, uticati.

U zatvorenom prostoru, gde prosečno provodimo oko 90% vremena. U takvim uslovima moguće je stvoriti kontrolisano okruženje i značajno poboljšati kvalitet vazduha. Naročito u sopstvenom domu.

Ovaj aspekt postaje posebno važan za porodice koje očekuju prinovu. U praksi, sve češće se prepoznaje da priprema prostora za dolazak novorođenčeta uključuje i pitanje kvaliteta vazduha.

Marquis Intelligence je u više navrata realizovao instalacije kućnih ventilacija za porodice koje očekuju podmladak. To su uobičajeno sistemi sa rekuperacijom toplote i dodatnim prečišćavanjem vazduha na HEPA filterima i sistemima za bipolarnu jonizaciju vazduha. Za zahtevnije klijente, sistemi se dopunjuju i sistemima za ovlaživanje vazduha.

VIDI TAKOĐE: Mini studija slučaja: Ventilacija stana u Beogradu

Zašto je kvalitet vazduha u kući najvažniji?

Prema analizama Harvard T.H. Chan School of Public Health, čovek u proseku provede oko 65% života u svom domu. To znači da se odluka o kvalitetu vazduha kome smo izloženi u velikoj meri donosi upravo na nivou domaćinstva.

U praksi, međutim, fokus je često na vodi. Filtracija vode se podrazumeva.

A šta je sa vazduhom?
Iako čovek dnevno unese oko 2 litra vode, dok istovremeno udahne približno 12.000 litara vazduha, vazduh se obično zanemaruje.

U takvim uslovima, kvalitet vazduha u zatvorenom prostoru može imati veći uticaj na svakodnevnu izloženost nego spoljašnje zagađenje. U nekim slučajevima, vazduh u zatvorenom prostoru može biti i višestruko zagađeniji.

VIDI TAKOĐE: Važnost kvaliteta unutrašnjeg vazduha u kući

Zbog toga pitanje ventilacije i kvaliteta vazduha prestaje da bude samo tehničko pitanje. Ono postaje pitanje zdravlja i svesne odluke vlasnika prostora.

Zaključak

Ako znamo da zagađen vazduh može uticati na razvoj mozga, onda kvalitet vazduha više nije pitanje komfora.

To je pitanje zdravlja koje počinje pre rođenja i može uticati na ceo život.

Upravo zato se u praksi sve češće dešava da se pitanju kvaliteta vazduha posvećuje posebna pažnja u trenutku kada porodica očekuje prinovu. Tada postaje jasno da vazduh nije samo deo prostora — već deo okruženja u kojem dete započinje svoj razvoj.

Iskustvo pokazuje da se upravo u tim situacijama donose najodgovornije odluke. Kada tehnika omogućava kontrolu kvaliteta vazduha, odluka o njegovom nivou više nije slučajna.

Kvalitet vazduha tada postaje svesna odluka — i deo brige o zdravlju budućih generacija.

Izvori

• https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/S0890623824000492
• https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC4737505/
• https://genomicpress.kglmeridian.com/view/journals/brainmed/1/1/article-p31.xml
• https://www.nature.com/articles/s41598-023-30877-5
• https://hsph.harvard.edu/news/air-pollution-linked-with-increased-risk-of-autism-in-children/
• https://www.bbc.com/news/health-30521255

Ovaj tekst je deo serijala „Zagađenje vazduha i zdravlje“, u kojem Marquis Intelligence, kao društveno odgovorna kompanija, ukazuje na negativan uticaj zagađenog vazduha na ljudsko zdravlje.

Dokument: MC-AP&H-012.26 – Da li zagađen vazduh povećava rizik od autizma?